Narušavanje menstrualnog ciklusa, gubitak kose, smanjena seksualna želja, otežana probava i čir na želucu samo su neke tegobe izazvane stalnim osećajem emotivnog pritiska i nervoze

Brojna istraživanja pokazala su da stres nimalo nije blagonaklon kad je reč o zdravlju žena. Naime, njegove posledice mogu biti mnogobrojne - od onih manje ozbiljnih pa do potencijalno veoma opasnih, koje mogu da izazovu teška stanja i hronične zdravstvene probleme. Takođe, dokazano je da važni životni događaji koji neminovno izazivaju emotivne teškoće, poput pokretanja novog posla ili selidbe u novi grad, mogu da smanje seksualnu želju i polet. To se događa u slučajevima kad hormoni stresa uspeju da potisnu polne hormone.

Stručnjaci tvrde da hronični stres može promeniti ravnotežu hormona u telu žene. To može dovesti do narušavanja menstrualnog ciklusa, a pokazalo se i da pripadnice nežnijeg pola sa stresnim poslom imaju čak 50 odsto veći rizik da im se menstrualni ciklus skrati. Pored toga, veliki emocionalni stresovi mogu izazvati i fiziološku neravnotežu, koja doprinosi promenama poput gubitka kose. Iako se one možda ne primećuju odmah, mogu se manifestovati do šest meseci nakon doživljenog stresa i tako izazvati pravi šok.

Dugotrajan stres može uticati i na probavu, što podrazumeva retko i neredovno pražnjenje creva, a samim tim nadutost i osećaj težine u stomaku. U nekim slučajevima životni potresi mogu da uzrokuju i nastanak čira na želucu, ali i drugih ozbiljnih poremećaja zdravlja.

Faktori rizika za laku podložnost stresu

- ponavljanje neprijatne situacije
- ponavljanje fizički iscrpljujuće situacije
- nedovoljno sna

Sigurni znaci hroničnog stresa

- anksioznost i panični napadi
- osećaj stalnog pritiska
- nelagodan osećaj u stomaku, glavobolja ili čak bol u grudima
- alergijske reakcije, ekcemi ili akne
- problemi sa spavanjem
- pušenje, prevelika upotreba alkohola ili narkotika
- depresija