Istraživanja pokazuju koliko je jako ljudsko poverenje u sopstvenu memoriju, iako nas ona bez problema može izneveriti. I to često čini

Čak polovina ispitanika u novoj američkoj studiji potvrdila je da se seća trenutka kada su se rukovali aktuelni predsednici SAD i Irana, iako se to nikada nije dogodilo.

Šta nam to govori o našem pamćenju?

Ispitanicima u novoj američkoj studiji, koja je obuhvatila više od pet hiljada ljudi, nedavno su pokazane fotografije različitih događaja od kojih su se neki zaista dogodili dok su pojedini izmišljeni, kao pomenuto rukovanje predsednika.

Začuđujuće je da je svaki drugi ispitanik potvrdio da se seća čak i onih događaja koji se nisu dogodili.

To je bio najnoviji u nizu eksperimenata koji se sprovode u okviru desetogodišnjeg istraživanja psihologa Elizabet Loftus. Ona svoje analize vrši ne bi li pokazala kako se naša sećanja konstruišu pod uticajem događaja iz sadašnjosti, iako nisu zasnovana na činjenicama iz prošlosti, prenosi američki magazin Tajm.

Ova istraživanja pokazuju koliko je jako ljudsko poverenje u sopstvenu memoriju, iako nas ona bez problema može izneveriti. I to često čini. Naučnici smatraju da je jaka povezanost za naša sećanja proistekla iz činjenice da je osećaj o sopstvenom postojanju vezan upravo za sve ono što pamtimo.

Zanimljivo je da je kao jedan od rezultata studije dr Elizabet Loftus objavljen i podatak da su naša sećanja znatno podložnija promeni ukoliko je ta promena u skladu sa našim političkim stavovima.

Do sličnih podataka došli su nedavno i psiholozi Danijel Džej Sajmons i Kristofer Kejbris koji su sproveli dva svoja istraživanja i pokazali da je naše pamćenje poput video rekordera, koji beleži informacije, ali ih i presnimava, briše…

Kako je većina njihovih ispitanika posle izvesnog vremena i niza dokaza sama uočila da sećanja koja imaju nisu sasvim verodostojna, naučnici nastavljaju svoj rad ne bi li uočili šta se zaista dešava u našem mozgu.

(B92)