Uzorci zloglasnog virusa velikih boginja, uzročnika jedne od najsmrtonosnijih bolesti u istoriji nalaze se su u dve strogo čuvane laboratorije - u Atlanti i u Koltosovu

Uništenje zloglasnog virusa velikih boginja se priprema decenijama. Virus Variola vera je samo u 20. veku odneo 300 miliona života.

Zahvaljujući masovnim akcijama vakcinacije, velike boginje su iskorenjene još 1979., što je velika pobeda Svetske zdravstvene organizacije.

Ipak, nekoliko stotina uzoraka Variole vere još je u životu, a te zalihe zloglasnog virusa čuvaju se u specijalnim bezbednosnim uslovima u američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u Atlanti kao i u ruskom Državnom centru za virologiju i biotehnologiju (VECTOR) u Koltosovu blizu Novosibirska.

Iako se očekivalo da će krajem maja na 67. generalnom zasedanju Svetske zdravstvene organizacije biti donesena konačna odluka o uništenju mikroorganizma koji je u prošlosti bio sinonim za smrt, to se nije dogodilo. Nakon žustre rasprave zaključeno je da treba nastaviti konsultacije o sudbini preostalih ampula variole.

"Kada bi se ta odluka zasnivala na čvrstoj nauci, virus bi bio uništen već pre mnogo godina", izjavio je prof. Garet Wiliams sa Univeziteta Bristol i autor knjige "Anđeo smrti: Istorija velikih boginja".

Ipak, odluka o varioli manje se tiče nauke, a više je politička odluka.

Iako se slažu da virus velikih boginja treba uništiti, SAD i Rusija već decenijama tvrde da još nije došlo vreme za tako nešto.

Velike boginje spadaju među najsmrtonosnije bolesti s kojima se suočilo čovečanstvo, a u prošlosti su ubijale i do 60 odstio zaraženih odraslih i više od 80 odsto zaražene dece. Virus velikih boginja, koji se sa obolele na zdravu osobu širi kapljičnim putem, napada krvne žile u koži, ustima i grlu. Nekoliko dana nakon izbijanja bolesti oboleli se žale na jaku glavobolju, bol u mišićima i leđima kao i visoku temperaturu. Po telu izbija krupni osip koji se brzo pretvara u plikove. Plikovi se zagnoje i na njihovom mestu se otvoraju ranice, od kojih ostaju primetni ožiljci na licu osoba koje su preživele velike boginje.

Da bi preostale zalihe virusa velikih boginja trebalo da budu uništene, smatra i Donald Henderson, američki epidemiolog koji je vodio SZO globalnu kampanju vakcinaciju 60-ih godina. Henderson je, također, na poziv jugoslavenskih vlasti 1972. pomagao u suzbijanju epidemije velikih boginja u Beogradu i na Kosovu.

"Hajde da uništimo virus i završimo s tim. Velike boginje su jedna od najstrašnijih stvari koje možete zamisliti", rekao je nedavno Henderson (85).

Zagovornik uništenja variole je i Ekard Vimer, američki naučnik koji je 2002., na osnovu saznanja o genomu virusa dečje paralize dostupnih na Internetu, kreirao njegovu sintetučku verziju.

Ali, nisu svi naučnici zagovornici uništenja.

Doktor Inger Damon, stručnjak za variolu sa CDC u Atlanti, koja ima pristup preostalim zalihama, tvrdi da postoje opravdani razlozi za očuvanje strašnog virusa.

"Naša istraživačka agenda sa živim virusom variole nije gotova. Uprkos značajnim naporima, još mnogo posla mora da bude obavljeno pre nego što međunarodna zajednica postane sigurna da poseduje značajnu zaštitu protiv pretnji velikim boginjama u budućnosti", zaključila je dr Inger Damon.

(Jutarnji.hr)