DR Kurir pokreće akciju
Olakšajmo Bojanu život i školovanje
Potrebna podrška Bojan Ilić (13) život provodi skoro u mraku jer ne vidi dobro ni na jedno oko, a uz to ima i epileptične napade, pa je njegovoj porodici neophodna pomoć za kupovinu skupih lekova
Bojan Ilić iz sela Matijevac kod Šapca ima samo 13 godina, ali ga je život naterao da odmalena bude zreo kao odrastao i da se svakog dana bori s onim što njegovi vršnjaci ne mogu ni da zamisle. Ovaj dečak život provodi skoro u mraku jer na levo oko vidi 20 odsto, a na desno samo do jednog metra ispred sebe. Ipak, to Bojana ne sprečava da bude dobar đak, da ide u školu i uči sve lekcije. U teškoj borbi najveća podrška mu je majka Dragica, koja ga svakog dana vodi u školu, čeka ga i pomaže mu, a kod kuće mu čita gradivo koje on pažljivo sluša i pamti.
- Bojan je rođen kao zdrava beba i dobio je ocenu devet. Međutim, dva dana nakon rođenja lekari su mu dijagnostikovali šećer i dve nedelje ga lečili od toga. Tek posle mesec dana utvrđeno je da ima trovanje, a ne šećer. Dotad je dobijao pogrešnu terapiju koja mu je oštetila mozak i vidno polje. Veoma brzo otkrili smo da ima problem s vidom, a uz to su mu se javili i epileptični napadi. Sve nam je krenulo po zlu. Bila sam očajna, a i dalje sam. Ipak, borim se za svoje dete iz sve snage - priča za Dr Kurir Dragica i dodaje da u životnoj drami nema nikakvu pomoć institucija.
Prema njenim rečima, za njenog sina ne postoji operacija koja bi mu rešila ili makar poboljšala problem s vidom, ali postoji terapija koju uzima kako bi se napadi držali pod kontrolom. Međutim, svi ti lekovi koštaju, a ona nema nikakvu podršku sa strane.
- Bojan ne može sam da se kreće, ne može da čita, niti da piše. Uprkos tome, ide u školu i vrlo dobar je đak. Mnogo se trudimo, ja ga svako jutro vodim do škole sedam kilometara i onda vraćam kući. Kada stignemo, čitam mu lekcije iz biologije, geografije, istorije... iz svih predmeta, a on me sluša i pamti. Tako učimo već pet godina. Za prevoz do škole i lekove moram mesečno da odvajam po 20.000 dinara i plaćam lekove. Mnogo je teško jer ni suprug ni ja ne radimo, ne primamo socijalnu pomoć ni dečji dodatak, a troškovi su ogromni - kaže Dragica.
Njen sin trebalo je da od države dobije dozvolu za korišćenje tuđe nege i pomoći, ali ni s tim nije bilo sreće.
- Odbili su nas. To je nepravda jer kome je potrebna, ako ne u ovakvim situacijama. Plašim se da će Bojan sve slabije videti. Često mi kaže: „Mama, ja ništa ne vidim sada“. Šta da uradim, suze mi krenu od strepnje. Srećom, njegovi drugari i nastavnici u školi su dobri prema njemu, razumeju ga i prihvatili su ga takvog - kaže Dragica i moli sve koji su u prilici da pomognu njenoj porodici.
- Bojan je rođen kao zdrava beba i dobio je ocenu devet. Međutim, dva dana nakon rođenja lekari su mu dijagnostikovali šećer i dve nedelje ga lečili od toga. Tek posle mesec dana utvrđeno je da ima trovanje, a ne šećer. Dotad je dobijao pogrešnu terapiju koja mu je oštetila mozak i vidno polje. Veoma brzo otkrili smo da ima problem s vidom, a uz to su mu se javili i epileptični napadi. Sve nam je krenulo po zlu. Bila sam očajna, a i dalje sam. Ipak, borim se za svoje dete iz sve snage - priča za Dr Kurir Dragica i dodaje da u životnoj drami nema nikakvu pomoć institucija.
Prema njenim rečima, za njenog sina ne postoji operacija koja bi mu rešila ili makar poboljšala problem s vidom, ali postoji terapija koju uzima kako bi se napadi držali pod kontrolom. Međutim, svi ti lekovi koštaju, a ona nema nikakvu podršku sa strane.
- Bojan ne može sam da se kreće, ne može da čita, niti da piše. Uprkos tome, ide u školu i vrlo dobar je đak. Mnogo se trudimo, ja ga svako jutro vodim do škole sedam kilometara i onda vraćam kući. Kada stignemo, čitam mu lekcije iz biologije, geografije, istorije... iz svih predmeta, a on me sluša i pamti. Tako učimo već pet godina. Za prevoz do škole i lekove moram mesečno da odvajam po 20.000 dinara i plaćam lekove. Mnogo je teško jer ni suprug ni ja ne radimo, ne primamo socijalnu pomoć ni dečji dodatak, a troškovi su ogromni - kaže Dragica.
Njen sin trebalo je da od države dobije dozvolu za korišćenje tuđe nege i pomoći, ali ni s tim nije bilo sreće.
- Odbili su nas. To je nepravda jer kome je potrebna, ako ne u ovakvim situacijama. Plašim se da će Bojan sve slabije videti. Često mi kaže: „Mama, ja ništa ne vidim sada“. Šta da uradim, suze mi krenu od strepnje. Srećom, njegovi drugari i nastavnici u školi su dobri prema njemu, razumeju ga i prihvatili su ga takvog - kaže Dragica i moli sve koji su u prilici da pomognu njenoj porodici.
Kako da pomognete Bojanu
Račun je otvoren u Komercijalnoj banci na ime Dragica Ilić
broj žiro računa: 205-1001529727524-80
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)