Boravak u školi može se pretvoriti u pakao ukoliko mališani ne nose markiranu odeću, ali i ako su posvećeni učenju i imaju dobre rezultate. U rešavanje tih problema moraju svi da se uključe, kaže dr Aleksandar Šibul

Počela je školska godina, a vaše dete se vraća kući uplakano. Dobar je đak, uzornog ponašanja, a ipak se, ili upravo zbog toga, ne uklapa u poredak koji vlada u školi ili odeljenju. Na meti je vršnjaka siledžija, zadirkuju ga jer nema najnoviji model patika. Slede prozivanja, ponižavanja, ćuške, izopštavanje... Ovaj problem star je, u principu, koliko i sama škola, i pitanje je da li će ikad biti rešen. Kako se boriti s njim i kako zaštititi dete od maltretiranja, pitali smo psihologa dr Aleksandra Šibula. Kao jedan od najvećih problema kad je reč o položaju dece u školi dr Šibul ističe forsiranje statusnih simbola i rangiranje dece prema tome ko šta poseduje.
mama-sin-decak-roditelj.jpg
Foto: Shutterstock


- U društvu u kom je „posedovati“ jače od „biti“ statusni simboli imaju veliki uticaj na grupnu dinamiku. Naravno, ovde se radi o negativnom modelu koji razvija površna i kratkotrajna zadovoljstva i potrebu za njima u budućnosti. Na decu ovo ima negativan uticaj jer ih zbunjuje i pogrešno usmerava - tvrdi dr Šibul.

Konkretno, još od devedesetih godina u srpskim školama vlada takozvani zakon patika. Naime, popularan si i prihvaćen u društvu onoliko koliko ti je skupa nova marka patika (i ostatka garderobe) koju nosiš, a to počinje već u najnižim razredima.

Kako kaže dr Šibul, nova istraživanja iz oblasti neuromarketinga pomogla su nam da shvatimo šta se dešava u mozgu kada posmatramo poznatu robnu marku. Ona u nama jednostavno aktivira centre zadovoljstva u starom delu mozga, a ti centri aktiviraju akciju ka kupovini. Ako ne kupimo ono što nam se dopada, to onda aktivira centre nezadovoljstva, i tad postajemo tužni. Dakle, naš racio u tom slučaju i ne utiče mnogo na kupovinu, i mi uglavnom kupujemo impulsivno.
dr-aleksandar-sibul.jpg
Foto: Dr Kurir


- Rezultati mnogih istraživanja takozvane upadljive potrošnje pokazuju da je težnja da se poseduje markirana roba statusni simbol i da nas tad ona izdvaja od ostalih koji to sebi ne mogu da priušte. Popularnost se kupuje markiranom robom onda kad nemamo šta drugo da ponudimo - kaže dr Šibul.

Ipak, iako socijalni status svakako ima uticaj na poziciju u društvu, to ne znači da se popularnost stiče samo materijalim bogatstvom. Da ima nade za dobru decu pokazuju mnoga istraživanja, koja su dolaze do zaključka da mališani postaju popularni u društvu i onda kad su socijalno aktivni, kad pomažu drugima, kad su ljubazniji i čine dobra dela, a to je princip takozvane pozitivne identifikacije. Pokazalo se da su deca koja su imala ovakve osobine bila poželjnija za druženje od dece koja su pripadala bogatijem sloju i život zasnivala samo na tome.

- Posedovanje neke skupe stvari daje kratkoročnu popularnost, tako da je ključ u savetovanju dece da se okrenu dubljim vrednostima, da razviju strpljenje i nauče da komuniciraju na način koji će obeshrabriti bahatu decu kad požele da im se rugaju. Svakako da je ovo širi fenomen, u koji bi trebalo da budu uključeni i roditelji i škola, ali rad može dati dobre rezultate. Naime, može se pomoći i onom ko se ruga, ali i njegovoj žrtvi - savetuje dr Šibul.
decak-tata-roditelj.jpg
Foto: Shutterstock


Veliki deo krivice za stanje u školama često, mada toga nisu ni svesni, snose sami roditelji. Deca često kopiraju njihov sistem vrednosti, a roditelji tad traže od škole da reši njihov problem, mada su ga, objektivno, sami napravili, pošto im se deca ponašaju po pravilima koja su usvojili u porodici. To znači da bi trebalo uključiti i stručnjake koji se bave ovim specifičnim problemom. Prema mišljenju dr Šibula, rešenje mnogih vršnjačkih problema u srpskim školama bilo bi da se bogatija deca ne šalju u školu s najnovijm gedžetima ili hit patikama, nego da to ostave za svoj socijalni milje.

Savet

- Roditelji bi svoju decu pre svega trebalo da pitaju za njihova osećanja, a ne samo za ocene
- Deci bi trebalo da posvete svoje vreme, dajući im punu pažnju
- Samo aktivnom ulogom roditelja podiže se samopouzdanje kod dece
- Kad dete ima problem, treba uključiti stručnjake, poput pedagoga i psihologa

devojcica-skola-ucenje.jpg
Foto: Shutterstock


Uklapanje
UPADAJU U LOŠE DRUŠTVO

Jedna od opasnosti koja vreba decu je pokušaj da se na silu uklope u grupu koja ih maltretira, što uglavnom rezultuje ulaskom u loše društvo.
- Sve zavisi od kapaciteta deteta, a tu se pre svega misli na njegovo psihičko stanje. Ako dete rešava svoj problem bežanjem, onda se može uhvatiti lošeg društva jer će mu ono ponuditi svu pažnju. Nažalost, sve to vodi u propast - kaže dr Šibul.



Nastavnici i roditelji, pružite im podršku!

Najgori tretman u školama imaju deca koja su potpuno posvećena nastavi i učenju, koje vršnjaci maltretiraju i nazivaju štreberima. Prema mišljenju dr Šibula, nisu sva pametna deca u opasnosti da budu okarakterisani kao štreberi, nego su na meti uglavnom oni koji nisu razvili socijalne veštine i koji se nisu uklopili u društvo. Ovakva deca se često osećaju izolovanim.

- Naprednija deca takođe mogu biti izolovana ili da se osećaju tako. Ona spadaju u takozvanu inkluzivnu decu, pa im treba ponuditi posebnu pažnju. S jedne strane imamo štrebere, a s druge strane nadarenu decu, koja su svakako posebna. Uloga nastavnika bi u ovakvom slučaju trebalo da bude aktivna, da se posavetuju sa psihologom i pedagogom, te da pokušaju da naprave strategiju na koji način će se rešiti ovaj problem - kaže dr Šibul.

Jedna od najbitnijih stvari, kad je reč o problemima s kojima se deca susreću u školi, jeste da se o svim problemima otvoreno razgovara s roditeljima i nastavnicima, i da se zatraži pomoć.

Važnu ulogu u prevenciji ovog ponašanja imaju nastavnici. Oni moraju imati veštinu prepoznavanja početaka ovakvih problema i moraju alarmirati širi sistem. Nastavnici bi, kako misli dr Šibul, trebalo s decom otvoreno da razgovaraju o ovom ili sličnim problemima i da traže od njih da se sa svojim predlozima aktivno uključe u diskusiju.


Savet

Ključ je u savetovanju dece da se okrenu dubljim vrednostima, da razviju strpljenje i nauče da komuniciraju na način koji će obeshrabriti bahatu decu kad požele da im se rugaju