Kad zahladi, čuvajte glavu!
Dr Kurir je istraživao kako se prepoznaje upala sinusa, kad je neophodno obratiti se lekaru, na koji način se ona leči, kao i kako se zaštiti od tih tegoba.
Prof. dr Nenad Arsović, otorinolaringolog i direktor Klinike za ORL i MFH Kliničkog centra Srbije, objasnio je da zapaljenje sinusa nastaje uglavnom kao posledica virusne infekcije.
- Osnovni simptomi sinusitisa su glavobolja, pretežno u predelu lica, pojava gnojnog sekreta iz nosa, njegovo curenje, otežano disanje kroz nos, povišena temperatura i malaksalost. Pored tih simptoma, može se javiti i poremećaj čula mirisa, što je karakteristično za hronični sinusitis - istakao je dr Arsović i dodao da se upala sinusa češće javlja tokom jeseni i zime zato što tada ima mnogo virusa koji napadaju disajne organe.
- Hladno vreme pogoduje sinusitisu jer većina starije dece izbegava da nosi kapu, koja štiti glavu. Najčešći razlog je to što ona ne zadovoljava njihove estetske kriterijume. Hladno vreme može kod predisponirane dece da oslabi imunitet sluzokože nosa i sinusa i olakša prodor virusa, nekad i bakterija, pa se i zapaljenje lakše dogodi. Sinusitis je bolest „veće“ dece, izuzetno retko se javlja pre pete godine. To je zbog toga što se sinusi postepeno razvijaju i povećavaju tek od treće godine - istakao je sagovornik dr Kurira.
Prema njegovim rečima, sinusitis predstavlja zapaljenski proces sluznice paranazalnih sinusa.
- Terminom rinosinusitis opisuje se zapaljenski proces sluznice nosa i sinusa zbog međusobne blizine i povezanosti tih šupljina. U odnosu na trajanje bolesti, može se govoriti o akutnom, koji traje do 12 nedelja uz javljanje svih simptoma, i hronični, koji traje duže od 12 nedelja bez svih znakova. Simptomi rinosinusitisa mogu se svrstati u major i minor faktore i klinička dijagnoza se postavlja na osnovu prisustva dva major faktora ili jednog major i dva minor faktora. Major faktori su otežano disanje na nos, slivanje sekreta, gnojni sekret u nosu, bol i pritisak u licu, osećaj punoće lica, smanjenje ili gubitak osećaja mirisa, povišena temperatura. Minor faktori su glavobolja, neprijatan zadah iz usta, kašalj, zubobolja, malaksalost, umaranje, bol, pritisak, punoća u ušima i povišena temperatura. Treba naglasiti da samo bol u licu i povišena temperatura nisu dovoljan kriterijum za dijagnozu rinosinusitisa ukoliko nije prisutan bar još jedan major faktor - objasnio je dr Arsović.
Zapaljenje sinusa može biti nasledno oboljenje.
- Kod osoba kod kojih postoji nasledna sklonost, mogu se javiti česte i brojne epizode zapaljenja sinusa. To se najčešće dešava kad bolest „promakne“, pa se ne leči blagovremeno. Zato je pravovremena dijagnoza veoma važna - naglasio je dr Arsović.
Činjenice
ŠTA SU SINUSI I ČEMU SLUŽE
- sinusi su vazduhom ispunjene koštane šupljine smeštene ispod, iznad i između očiju
- postoje ukupno četiri para sinusa - frontalni, koji se nalaze iza predela čela, maksilarni, smešteni u nivou obraza, dok se etmoidalni i sfenoidalni nalaze iza očnih šupljina i maksilarnih sinusa
- obloženi su sluznicom koja sadrži veliki broj sekretornih ćelija
- povezani su s nosnim hodnicima putem malih otvora u kostima lobanje i ukoliko dođe do njihovog začepljenja, vazduh ne može da stigne do sinusa, pa je onemogućeno oticanje sekreta iz tih šupljina
- uloga sinusa još nije u potpunosti jasna, ali je predloženo nekoliko mogućih funkcija: smanjuju težinu kostiju lica, vlaže i zagrevaju udahnuti vazduh, povećavaju rezonanciju glasa, izdvajaju strukture osetljive na temperaturu (zubni koren i oči) od stalnih temperaturnih promena u nosnoj šupljini
Antibiotike prepisuju lekari
IZBEGAVAJTE LEČENJE NA SVOJU RUKU
S obzirom na to da je zapaljenje sinusa uglavnom posledica virusne infekcije, tokom prvih dana bolesti daju se analgoantipiretici, tj. lekovi protiv bolova i zapaljenja.
- Pored njih, preporučuje se i davanje antihistaminika koji mogu da pomognu jer delimično smanjuju otok sluznice sinusa. Veoma je važno čišćenje nosa fiziološkim rastvorom da bi se poboljšala njegova prohodnost, a ponekad su potrebne i kapi, koje ne treba primenjivati duže od pet dana. Antibiotici se daju samo ako postoje jasni znaci bakterijske infekcije. Roditelji nikada ne treba samoinicijativno da daju deci antibiotike radi preventive jer je to isključivo nadležnost lekara - naglasio je dr Arsović.
Indikacije za hirurško lečenje postoje u slučaju akutnih i hroničnih sinusitisa koji ne reaguju na adekvatnu konzervativnu terapiju ili su doveli do nastanka komplikacija.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
Manje pacijenata nego prošle jeseni
Prim. dr Leposava Garotić Ilić, epidemiolog i šef odseka za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, za Dr Kurir navodi da je epidemiološka situacija u našoj zemlji uobičajena za ovo doba godine.
- U ovom periodu registruje se povećanje učestalosti obolevanja od respiratornih infekcija. Prema izveštajima zdravstvenih ustanova primarne zaštite, na teritoriji Beograda od 29. 9. do 5. 10. 2014. od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 19.439 osoba, a od oboljenja sličnih gripu tri osobe. U odnosu na prethodnu nedelju registrovan je približno isti broj obolelih od akutnih respiratornih infekcija, ali u odnosu na prvu nedelju septembra 70 odsto više. Ako se broj obolelih poredi sa istim periodom prošle godine, kad je za prvu nedelju oktobra prijavljeno 20.626 obolelih od akutnih respiratornih infekcija, tokom prošle nedelje registrovano je za šest odsto manje pacijenata s tim problemima. Među obolelima od ARI najviše je osoba uzrasta od pet do 19 godina, a zatim od 20 do 64 godine - istakla je dr Garotić Ilić.
SUTRA U 13.30: Predsednik Vučić sa predsednicom Državnog zbora Slovenije Klakočar Zupančič