Ne boli, a narušava zdravlje

Dijabetes je podmukla bolest, koja dugo ne pokazuje nikakve simptome, zbog čega se najčešće otkriva u kasnim fazama, kad je već prati jedna ili više komplikacija. Iz tog razloga skoro polovina obolelih nema dijagnostikovan dijabetes, odnosno nije ni svesna da je bolesna.

Povišen šećer u krvi u našoj zemlji svake godine u proseku se otkrije kod oko 16.000 osoba, a prema podacima, oboleli čine čak devet odsto populacije. Dr Kurir je istraživao kakvo je to oboljenje i kako se boriti protiv njega ne bi li se smanjio broj pacijenata, ali i pomoglo onima koji se već suočavaju sa znacima tog zdravstvenog problema.

Prof. dr Nebojša Lalić istakao je da je porast broja obolelih opšti trend u svim zemljama, zbog čega se može govoriti o epidemiji dijabetesa.

- Očekuje se da će porast i dalje biti prisutan jer je to trend i u svetu, a koliko će iznositi, zavisiće od uspeha mera prevencije. Dijabetes podjednako pogađa i muškarce i žene, ali se u nešto malo većem procentu dijagnostikuje kod žena. Kad su u pitanju deca i adolescenti, oni obolevaju najčešće od dijabetesa tipa 1, koji se od početka leči insulinom, međutim sve više mladih ima i tip 2. Razlog za to je porast gojaznosti i statičan način života, koji je karakterističan za savremeno doba - objasnio je dr Lalić.

Prema njegovim rečima, u lečenju dijabetesa potrebno je prvo uspostaviti odgovarajuću dijetu i povećati fizičku aktivnost, u skladu s preporukama lekara i tima za dijabetes.

- Treba napraviti individualni plan ishrane, koji će omogućiti lečenje, ali biti i primenjiv u uslovima individualnih potreba pacijenta. Ukratko, od namirnica se preporučuje lisnato povrće, posno belo meso i posni mlečni proizvodi, a treba smanjiti unos skrobnih namirnica, crvenog mesa i izostaviti slatkiše, masnu hranu i alkohol. Voće treba da bude zastupljeno, ali sadrži dosta šećera, pa su preporučljive samo neke vrste, na primer jabuke - rekao je sagovornik Dr Kurira i dodao da posledice dijabetesa mogu biti veoma ozbiljne, a komplikacije te bolesti čak mogu dovesti do invaliditeta.

- Smatra se da je dijabetes prvi uzrok slepila, popuštanja bubrega, oboljenja nerava, netraumatskih amputacija, a da dve od tri osobe koje su imale infarkt srca imaju poremećaj šećera u krvi - naglasio je on.

Svaka osoba trebalo bi da odredi individualni rizik obolevanja od dijabetesa, što je moguće primenom upitnika od samo osam pitanja, koji je dostupan u domovima zdravlja.

- Ako se utvrdi povećan rizik, treba se obratiti lekaru ili zdravstvenom timu u domu zdravlja, koji će dalje voditi prevenciju - naglasio je dr Lalić i dodao da obeležavanje Svetskog dana borbe protiv dijabetesa ima izuzetan značaj zato što povećava spoznaju o opasnostima dijabetesa.

- To je i veliki izraz solidarnosti s obolelima, što je izuzetno važno u njihovim suočavanju sa svakodnevnim problemima. Potrebno je stalno podsećati i na to da dijabetes ugrožava i radno sposobno stanovništvo u najaktivnijem periodu, pa su eksperti UN već mnogo puta ukazali na to da, ako se ništa ne preduzima, dijabetes može ugroziti milenijumske ciljeve razvoja čovečanstva, ali i svake zemlje posebno - naglasio je naš stručnjak.