Ruke koje oslobađaju od bola

Levu ruku uopšte više nisam koristila, držala sam je savijenu u laktu jer samo tako nije bolela, danima. Pri svakom pokretu osećala sam nepodnošljiv bol – počinje svoju priču naša sagovornica Lana Petrović iz Beograda. – Sve je počelo dva meseca ranije kada me je iznenada zaboleo lakat na levoj ruci, a posle nekoliko nedelja pojavila se slabost u ruci.

Odlučila sam da odem kod fizijatra i dobila dijagnozu „teniski lakat“. Išla sam na fizikalnu terapiju i, zaista, bol je uminuo a i snaga mi se vratila u ruku, ali je i dalje boluckalo pri nekim pokretima. Posle jedne nezgodne rotacije lakta dva dana po završetku terapije, bol se vratio i ovoga puta bio je nepodnošljiv. Pila sam lekove protiv bolova i više nego što je dozvoljeno, ali me je i dalje bolelo. Rekli su mi da moram da stavim gips.

Teškog srca sam pristala i otišla kod ortopeda. On me je pregledao i zaključio da mi se možda „zaglavila hrskavica u laktu“. Uradio je nekoliko poteza i ja sam zaista uspela da ispravim ruku. Bol je popustio ali se posle nekoliko sati vratio. Bila sam tada već očajna, pa sam sutradan odlučila da odem na masažu, sa željom da se bar na trenutak opustim i zaboravim. U toku masaže jednog dela leđa javio se nepodnošljiv bol u laktu, pa sam naglas zajaukala.

Moj prijatelj, koji je učitelj masaže i veliki majstor u svom poslu, zaključio je da mi se ukleštio nerv. Pozvao je svog prijatelja kiropraktičara i za sat i po već sam bila na drugom stolu. Posle nekoliko pritisaka i pokreta, sve ukupno desetak minuta, lakat me više nije boleo i, što je još važnije, ruka mi je postala potpuno pokretna! Da ne upotrebim onaj tako često korišćeni izraz „ne mogu da verujem“, ali ovo se zaista dogodilo i od tada (a prošlo je godinu dana) mene ruka više ne boli – završava Lana svoju ispovest sa osmehom.

Znanje prenošeno generacijama

Tragom ove priče potražili smo čoveka koji je Lanu, kao i mnoge druge, oslobodio bola. Aleksandar Aco Popović (46), manuelni terapeut kiropraktičar, rođen je u Prijepolju gde ima ordinaciju, a često dolazi u Beograd jer, kako kaže, „lakše je njemu samom da dođe i pomogne drugima, nego da oni dolaze u Prijepolje“. Razgovarali smo prilikom njegovog boravka u Beogradu.

– Ovim poslom samostalno sam počeo da se bavim pre 24 godine, posle očeve smrti. Iako mi je struka mašinska, jednostavno sam znao da ću se baviti upravo ovim poslom. Do tada sam asistirao ocu, koji je ovaj zanat nasledio od svojih predaka čak sedam kolena unazad. Nisam bio samo asistent već vrlo često i pacijent, jer sam imao dosta povreda. Radeći uz njega, pored neprocenjivog znanja, stekao sam i samopouzdanje koje je neophodno u ovom poslu.

Otac me je naučio šta, kako i koliko možemo da uradimo i, što je još važnije, gde nam je granica. Nažalost, ne možete svakome pomoći, a važno je da to umete na najblaži način da kažete, kao i da uputite pacijenta u adekvatnu ustanovu, gde može da reši svoj problem. Svaka povreda je različita kao otisak prista i ne postoje dve iste, pa čak ni na suprotnim stranama iste osobe. Zato se trudim da svakoj povredi priđem na poseban način i uradim najbolje što mogu.

Ono što ja mogu da učinim, na primer, kada je prelom u pitanju, jeste da pružim prvu pomoć, a zatim obavezno upućujem pacijenta kod ortopeda da snimi kost i stavi gips. Jer, ponavljam, vreme leči takve povrede, a ja samo oslobođam ljude od bola –objašnjava naš sagovornik. – Neadekvatan način života, stres, umor, predugo sedenje za računarom, preterano bavljenje sportom, pa čak i promene vremena izazivaju bol u ramenima, vratu i leđima. Na svojim plećima nosimo život a on je često težak. Glavobolja, bol u zglobovima, kuku, nozi, ruci – mnogi od ovih simptoma potiču od nepravilnog držanja tela. Svi znamo, ali retko kada to i poštujemo, da je umerenost u svemu ključ dugog i zdravog života. A ovo što ja radim jeste ono što su hiljadama godina radili ljudi – ručno nameštali izmeštene zglobove. Kiropraktika je mehanička procedura i predstavlja upravo to ručno korigovanje položaja zglobova.

Prirodan proces samoizlečenja

– Zadatak kiropraktičara je da uoči blokadu i da je manipulativnom tehnikom otkloni, a samim tim otklanja se i energetski blok u određenom delu tela, čime se organizmu pruža mogućnost da otpočne prirodan proces samoizlečenja. Moje pacijente ne boli sam postupak jer ja ne pravim ni brze ni agresivne pokrete. Jednostavno, dođem do mesta gde se problem nalazi i uradim određeni pokret. Što se uganuća tiče, to je bolno samo u toku vraćanja zgloba na mesto, ali često „nameštanje“ ne traje više od nekoliko minuta, a istog trenutka dotadašnji bol prestaje – ističe Aco Popović.