Jelo spremljeno kod kuće, na tradicionalan način, ne mora da bude zdravo. U zavisnosti od načina pripreme i kombinacije namirnica, može se pretvoriti i u najvećeg neprijatelja zdravlja!

Svi ćemo se zareći da je hrana pripremljena kod kuće zdrava i poželjna. Međutim, nije uvek tako! Osim toga što je gotovo nemoguće saznati u kakvim je uslovima neka namirnica nastala, sam proces obrade hrane može dovesti do kombinacija štetnih po zdravlje pojedinih organa, kao i za opšti imunitet.

Prirodno nije uvek i zdravo

Mnoge biljke i životinje proizvode toksične sastojke koje im u prirodnom okruženju služe za odbranu od grabljivaca ili za napad na plen. Prirodni otrovi životinja, biljaka i bakterija raznovrsnog su hemijskog sastava, pa izazivaju različite štetne efekte. Čovek može da se otruje ako u organizam slučajno, ubodom ili ugrizom, unese otrov neke biljke ili životinje.

Tokom pripreme hrane većina toksina gubi snagu. Kod voća i povrća štetni sastojci nastali dejstvom pesticida uklanjaju se ljuštenjem; dinstanjem u ulju, uklanjaju se neugodni mirisi nekih namirnica, a iz mesa termičkom obradom otklanja se višak masnoće. Međutim, pripremom hrane, kuvanjem, dinstanjem, prženjem, dimljenjem ili pečenjem, neke, za organizam inače korisne kombinacije, pretvaraju se u nepoželjne, pa čak i štetne!

Šta se događa na roštilju?

Tokom pripreme hrane ili prirodnih metoda konzervisanja (dimljenjem), među mutagenim svojstvima koja nastaju, najzastupljeniji su policiklični aromatični ugljovodonici (PAH). Ova jedinjenja se u najvećoj meri stvaraju kada istopljena mast kaplje na izvor toplote, plin, ugalj, drvo... pa se rasprši i delimično nakupi na površini mesa ili ribe koja se peče na roštilju. Stoga je važno da se ne preteruje sa ovako pripremljenom hranom, ali ne treba ni paničiti, jer kod većine ljudi tokom života ne dođe do problema koje pomenuta jedinjenja mogu da prouzrokuju. Ipak, ona svakako imaju uticaj na opšte stanje organizma.

Nitrati i nitriti

Ova hemijska jedinjenja uglavnom se nalaze u konzervisanoj hrani, ali ih sadrže i sveže namirnice, naročito povrće (spanać, cvekla, celer). Čak i ako nisu uneti hranom, nitriti u ljudskom organizmu nastaju iz nitrata u mikroflori creva. Dakle, povrće bogato nitratima u telu proizvodi više nitrita. Ta jedinjenja se koriste u konzervisanju mesnih i ribljih proizvoda jer sprečavaju razvoj bakterija i stvaranje toksina.

Zabluda o spanaću

Za spanać se veruje da je bogat korisnim sastojcima i veoma zdrav, a u stvari je jedna od manje vrednih vrsta povrća, dok u nekim slučajevima može da bude i štetan. Ima znatno manje vitamina od svežeg kupusa, a sadrži velike količine nitrata, koji pretvaranjem u nitrite u ljudskom telu mogu da deluju štetno.

Šargarepa, pasulj i suvo meso

Povrće je izvor minerala, vitamina i vlakana nužnih za normalno funkcionisanje organizma i jačanje imuniteta.

Preporuka je da se jela od šargarepe, pošto su jednom skuvana, više ne podgrevaju, jer tako mogu da postanu toksična.

Na veliku žalost gurmana, pasulj i dimljeno meso jesu loša kombinacija – zbog udruženog delovanja začina iz salamure sa nitratima.

Što manje kuvanja

Zdravi su i povrće i meso i žitarice – ali minimalno obrađeni! Povrće, ako je moguće, jedite sirovo, lagano začinjeno, ili ga samo prodinstajte. Sva jela najbolje je jesti odmah nakon pripreme, a važno je da ne budu prekuvana, prepečena ili prepržena. Takođe, sem ako nije nužno, ne ostavljajte ih za večeru ili za drugi ili treći dan. Manje-više, sva hrana je zdrava na svoj način, ali kvalitetno i zdravo pripremljena.

Pripremila Vesna Stanimirović