Mladom Vladimiru pre mesec i po dana saopštena je dijagnoza – dijabetes tipa 2. Posle prve reakcije, neverice i straha usledilo je upoznavanje s bolešću i novim načinom života, a potom je naučio kako da je drži pod kontrolom

Dvadesettrogodišnji Vladimir nedavno je saznao da ima dijabetes. Pošto ništa nije znao o toj bolesti, preko noći je bio suočen s mnogim pitanjima. Šta se u stvari dešava u organizmu kada skoče vrednosti šećera, kako to može da se kontroliše, kako treba da se hrani, da li i koliko da vežba…?

– Od kada sam saznao da imam dijabetes, moji dani su jednolični: Ustajem u sedam sati da bih dao sebi prvu dozu insulina. Posle toga doručkujem, onda se malo odmorim. U toku prepodneva radim kod kuće, pa izađem u šetnju. Proverim visinu šećera pre ručka, a zatim je na redu druga doza insulina, opet šetnja, potom druženje s drugarima, a onda dolazi veče, kada ponovo proveravam nivo šećera u krvi. Zatim sledi večera, pa treća doza insulina. Vreme do 22 sata, kada dajem sebi poslednju, četvrtu dozu insulina, provodim ili šetajući ili gledajući televiziju. Nakon poslednje doze, izlazim s drugovima ili devojkom.

Ipak, od svega je najvažnija Vladimirova odlučnost, kao i svest o tome šta mu se dešava. To je pravi put ka kontrolisanju bolesti. A kako je otkrio da ima dijabetes?

– Ranije nisam vodio računa o ishrani, kao ni većina mojih vršnjaka. Radio sam po ceo dan, jeo uglavnom dva puta dnevno, a za vežbanje nisam imao vremena. Početkom ove godine pokupio sam jedan virus, pa drugi… skoro dva meseca sam bio bolestan. U međuvremenu sam se oporavio, ojačao imunitet i sve je bilo u redu dok nisam primetio da naglo slabim. Iako sam jeo isto kao ranije, kilogrami su išli nadole. No, bez obzira na sve, nijednog trenutka nisam posumnjao da je u pitanju nešto ozbiljno. Međutim, kada sam pre mesec i po dana otišao na lekarski pregled za posao, saznao sam da imam povećane vrednosti šećera u krvi (17 mmol/l).

Važna je disciplina

– Bio sam prilično smiren kada sam saznao da imam dijabetes jer zaista ništa o tome nisam znao. Niko u mojoj porodici nema problema s povišenim šećerom u krvi. Posle nekoliko dana, kada sam saznao o kakvoj se bolesti radi, počeo sam da osećam strah, paniku, ljutnju, zbunjenost... Sada polako učim kako da se prilagodim i na pravi način nosim sa ovom bolešću.

Odmah posle otkrivanja povećanog šećera u krvi lekari su me uputili na specijalističke preglede u Kliničko-bolnički centar „Dr Dragiša Mišović Dedinje”, gde sam dobio terapiju. Uzimam insulin četiri puta dnevno, a dobio sam i preporuke za pravilnu ishranu i redovno bavljenje umerenim fizičkim aktivnostima. Kod kontrole dijabetesa veoma je važna disciplina. To podrazumeva da se u određeno vreme uzima doza insulina, ali i da se propisana hrana takođe jede u predviđeno vreme.
hrana-povrce-secer-dijabetes.jpg
Foto: Thinkstock


Novi stari život

Iako mu nov režim života izgleda zahtevno i komplikovano, naš sagovornik je odlučan da se uhvati u koštac sa svim izazovima koje donosi dijabetes.

– U ovome sam još uvek nov, ali se pridržavam terapije. Redovno dajem sebi insulin, trudim se da uvek jedem u određeno vreme, dosta šetam, na slatkiše sam zaboravio… Priznajem da je sve to veoma teško, ali sam isto tako shvatio da se sa dijabetesom može živeti normalno – uz odgovarajuću terapiju i određeni stil života.

Moj život sada izgleda isto kao i pre, samo što više vodim računa o ishrani i vremenu. Svakodnevicu mi svakako remeti stalno razmišljanje i gledanje na sat – kada moram da jedem, a kada sebi da dam insulin. Ipak, svestan sam da ću do kraja života morati da se pridržavam određenog modela ponašanja. Ali isto tako nadam se da za nekoliko godina ili meseci više neću biti na insulinu.
dijabetes-secerna-bolest.jpg
Foto: Thinkstock


U sigurnim rukama

Pošto je ozbiljno pristupio svojoj bolesti, Vladimir je nedavno posetio i prvu radionicu za dijabetičare.

– Odmah posle boravka u bolnici otišao sam u Specijalnu bolnicu „Merkur” u Vrnjačkoj banji – na program edukacije i rehabilitacije dijabetičara, koji je trajao deset dana, a finansirao ga je Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Pohađao sam školu za obolele od dijabetesa, u kojoj su nas upoznali s pravilnim načinom ishrane i primene terapije, kao i neophodnim fizičkim aktivnostima. Takođe sam imao obuku za samokontrolu šećera. Pored toga, imao sam preglede i konsultacije kod endokrinologa, dijetetičara i oftalmologa, ali i dodatnu terapiju mineralnom vodom.

Vladimir želi da istraje u svom novom načinu života i da se na najbolji mogući način izbori sa svojom bolešću.

– Učim kako da ja kontrolišem bolest, a ne ona mene – kaže uz osmeh naš sagovornik.

Tekst: Vanja Ostojić
devojka-stres-posao.jpg
Foto: Shutterstock


Stres na poslu šteti ženskom srcu

Zahtevni poslovi nose veći rizik od srčanog udara kod žena, pokazuje istraživanje naučnika sa Harvarda obavljeno nad 22.000 ispitanica. Posle desetogodišnjeg praćenja žena od 57 godina u proseku, naučnici su izračunali da su ispitanice izložene najvećem stresu imale 38 odsto veći rizik od bolesti srca, a rizik od srčanog udara bio je čak 70 odsto veći. Najveće šanse za infarkt imale su ispitanice na odgovornim radnim mestima, kao što su lekarke ili menadžerke.


Dijetetski napici vode u depresiju

Istraživanje sprovedeno u SAD pokazalo je da dijetetski napici sa veštačkim zaslađivačima nose veći rizik od depresije. U istraživanju nije utvrđen uzrok ove pojave, ali pokazalo se da kafa smanjuje rizik od depresije. U proseku, osobe koje su dnevno pile četiri šoljice kafe, imale su 10 odsto manje šanse da obole od depresije tokom desetogodišnjeg posmatranja. Nasuprot tome, ispitanici koji su dnevno pili po četiri čaše gaziranih napitaka ili sokova sa veštačkim zaslađivačima, bili su pod 35 odsto većim rizikom od depresije.