Ako ste srčani bolesnik, patite od reume, imate povišen holesterol ili pritisak, to nije razlog da ne šetate, vežbate ili vozite bicikl, naprotiv. Naravno, uz konsultaciju s lekarom

Fizička aktivnost je važna u svakom dobu, pa ni starije osobe ne bi trebalo da je izbegavaju. Važno je samo prilagoditi vežbe zdravstvenom stanju. O značaju telesne aktivnosti i vežbanja razgovarali smo sa dr Duškom Spasovskim, ortopedskim hirurgom i profesorom fizičke kulture (www.sportizdravlje.rs).

– Redovna fizička aktivnost, bilo izdvojena kao vežbanje bilo u sklopu rada i svakodnevnih poslova, ima višestruki blagotvoran efekat na zdravlje ukoliko je odgovarajućeg obima i intenziteta. Pored usporavanja starenja i smanjenja koštane i mišićne mase, sprečavanja deformiteta i degenerativnih promena, vežbanje je korisno i za sve druge sisteme organa, a naročito za kardiovaskularni, endokrini i nervni – objašnjava dr Spasovski.

Kako odabrati vežbe

Ako je čovek zdrav, onda nema posebnih ograničenja u izboru vežbi koje može da praktikuje. Međutim, nije lako odabrati one prave, koje će dati željene rezultate.

– Savetuje se individualan pristup svakoj osobi da bi se vežbe prilagodile njenoj konstituciji, trenutnim sposobnostima, potrebama i navikama. Posebnu pažnju treba posvetiti osobama koje nisu imale redovnu i kontrolisanu fizičku aktivnost. Stoga je potrebno periodično izmeriti promene na telu koje nastaju vežbanjem, putem različitih motoričkih i manuelnih testova i na osnovu njihovih rezultata prilagođavati izbor vežbi, njihov redosled i doziranje. Poslednjih godina u tu svrhu sve više se koriste kompjuterski programi, poput „CoreFitMax”, koji su dodatno uvećali preciznost i kvalitet vežbi – kaže dr Spasovski, konsultant za „CoreFitMax” vežbe.

Bolest nije izgovor

Ljudi koji pate od različitih oboljenja poput kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti, obično smatraju da ne smeju da se zamaraju, a oni koji se teže kreću, izbegavaju da izađu iz kuće. Međutim, bolest nije izgovor za neaktivnost i ležanje u krevetu.

– Propisivanje vežbi, u slučaju da osoba boluje od neke bolesti, zahteva pregled lekara specijaliste sportske medicine i različite probne testove pokretljivosti, opterećenja i sl. Na osnovu nalaza propisuju se odgovarajuća ograničenja u vežbanju u odnosu na postojeću hroničnu bolest. Pažljivo dozirano i primenjeno vežbanje, pod stalnim nadzorom i uz pomoć stručnjaka, najčešće dovodi do smanjenja tih hroničnih tegoba i poboljšanja opšteg stanja – ističe naš sagovornik.

Stručna pomoć i nadzor

Određene vežbe iz grupe aerobnih, kao i istezanje mogu se lako raditi kod kuće, dok su za određene aktivnosti potrebni stručna pomoć i nadzor.

– Vežbe koje zahtevaju kontrolu stabilnosti i balansa, kao i one s rekvizitima koji najčeše nisu podesni za kućnu upotrebu, preporučujemo da se izvode uz stručnu asistenciju, da bi vežbanje bilo bezbednije i pravilno izvededno, a tu je i značajan motivacioni momenat za one kojima treba podsticaj. Takođe, vežbanje u društvu ljudi sličnih godina, razmena iskustava pa i druženje igra značajnu ulogu u povećanju kvaliteta života – objašnjava dr Spasovski.

Pored klasičnih oblika vežbanja, preporučuju se različite dodatne aktivnosti radi poboljšanja psihofizičkog stanja i opšteg kvaliteta života.

– Korisno je povremeno otići u dužu šetnju, a naročito nakon obilnijih obroka. Preporučuju se i vežbe disanja, najbolje u prirodi, kao i umerene aktivnosti poput rekreativnog plivanja, joge, pilatesa, plesa ili tai-či vežbanja – savetuje dr Spasovski.

Tekst: Vanja Ostojić

Stariji se loše hrane

Mnogo starijih ljudi ne vodi računa o svojoj ishrani i time dodatno ugrožava zdravlje, ustanovili su naučnici s Katoličkog univerziteta u Rimu, u okviru smotre „Expo 2015”. Ispitujući ulogu ishrane u zdravlju i prevenciji bolesti, stručnjaci su na osnovu posmatranja 200 osoba starijih od 70 godina zaključili kako oni ugrožavaju zdravlje upravo lošom ishranom, nezdravim namirnicama kao i onima kojima je istekao rok. Utvrđeno je da skoro trećina ispitanika veruje reklamnim porukama proizvođača i da je nedovoljno fizički aktivna, zbog čega je pod većim rizikom od telesnih i psihičkih bolesti.


Bacili otporni na antibiotike

Prema istraživanju obavljenom u Velikoj Britaniji, otpornost bacila na antibiotike uzrokovala je 80.000 smrtnih ishoda. Infekcije prouzrokovane bakterijama koje su postale otporne na antibiotike, sve su brojnije i opasnije, najviše u poslednjih 20 godina. Prema pisanju „Gvardijana”, utvrđeno je da su najopasnije ešerihija koli, stafilokoka aurea i klebsiela pneumonia. Naučnici procenjuju da bi se u slučaju epidemije moglo zaraziti i do 200.000 ljudi.


Koje je najbolje vreme za vežbe

Doba dana kada ćete vežbati nije striktno određeno, već treba da bude ono kada vam to prija. Sklonost većoj aktivnosti u jutarnjim ili večernjim satima često je stvar konstitucije i navika. Naravno, izbegavajte vežbanje posle jela kao i neposredno pre spavanja.


Uskladite Ishranu

Zavisno od opterećenja, ishrana koja prati vežbanje dozira se individualno, prema tome da li pritom želite i da oslabite, zatim koju hranu lakše varite i kakvo vam je hormonsko stanje. Kada je rekreacija u pitanju, pravilo je da ne vežbate punog stomaka, a obavezno vodite računa o tome da pijete dovoljno vode, uz potrebnu količinu minerala.