Telesne tečnosti imaju hemijski sastav, prostor koji zauzimaju i stalnu zapreminu. Ukoliko dođe do poremećaja navedenog, dolazi do narušavanja ravnoteže u odnosu telesnih tečnosti i elektrolita (soli) u smislu količine, raspodele i koncentracije.

Fiziološki mehanizmi i osnovni hemijski zakoni bitni su za korektnu dijagnozu i lečenje, a važan je i prostor u kome ta tečnost normalno postoji. Zapremina vode u organizmu je konstantna i mora da postoji ravnoteža između unosa vode i njenog izlučivanja.

Masne ćelije sadrže malo vode, dok su nemasne ćelije bogate njom, tako da se može zaključiti da je količina vode u organizmu obrnuto proporcionalna gojaznosti. Prilikom biohemijskih ispitivanja važno je da elektroliti imaju u opsegu referentne vrednosti, na primer, kalijum je dobar ako je 4 mmol/l i naročito je bitan kod srčanih bolesnika (niže i više vrednosti mogu napraviti problem), posebno kod dekompenziovanih pacijenata (neki diuretici štede a neki ne štede klalijum).

Telesne tečnosti se nalaze u ćelijama (intracelularni prostor), dok su plazma i intersticijalna tečnost oko ćelije (ekstracelularni prostor). Kada ne pijemo dovoljno tečnosti (narušavanje tzv. homeostaze), može doći do dehidracije i drugih poremećaja u smislu povećane gustine i viskoznosti krvi. Zato je važno da uvek, bilo leti bilo zimi, povedete računa o tome i pijete dovoljno tečnosti, odnosno vode.

Vaša Nada Macura