Glad za vazduhom

Kažu da se život ne meri brojem udaha, već brojem trenutaka koji nam oduzimaju dah! Verujemo da se s ovim nećete složiti ukoliko povremeno ostajete bez daha i zbog toga ste prestravljeni. To se obično dešava kada pokušavate da udahnete punim plućima. Imate osećaj da vazduh ne dopire do pravog mesta? Onda se uspaničite, er ne znate šta vam se dešava.

Dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, kaže za Dr Kurir da osećaj nedostatka vazduha ili dispneja predstavlja simptom koji može da ukaže na više različitih bolesti i stanja.

- Dispneju, što u bukvalnom prevodu znači "glad za vazduhom", naš narod opisuje kao gušenje ili osećaj da su pluća "tesna" ili da postoji "rampa" koja ne dozvoljava udah i stvara nelagodnost u plućima. Ti opisi zapravo u sebi sadrže kompleksnost mogućih oboljenja i stanja - objašnjava dr Radosavljević.

Prema njenim rečima, ukoliko dođe do ovoga, neophodno da se osoba javi svom lekaru, koji će uraditi osnovne laboratorijske analize, EKG i snimak pluća, a potom ih uputiti specijalistima.

- Nije dobro da se prvo pođe od toga da je nedostatak vazduha izazvan nervozom ili stresom, već bi trebalo da se isključe svi drugi uzroci te pojave. Osećaj nedostatka vazduha može izazvati strah kod bolesnika. To dovodi do lupanja srca i tegobe se pogoršavaju. Ponekad ovo stanje prati i prava panika, pa pacijent mora da otvori prozor - ističe naša sagovornica i dodaje da je neophodno da se pronađe pravi uzrok dispneje, jer od toga zavisi način lečenja.

- Tako će oboleli od astme u tim situacijama koristiti pumpicu, a osoba s poremećajima srčanog ritma sprovoditi adekvatnu terapiju. Nije dobro da se na svoju ruku uzimaju sedativi niti drugi lekovi bez konsultacije s lekarom - kaže dr Radosavljević. Ona savetuje pacijentima da je najvažnije ne prepustiti se panici i strahu. Zdrav stil života, prestanak pušenja, antistres programi, joga, meditacija, vežbe disanja i slično mogu poboljšati stanje kod osoba čija dispneja nije posledica ozbiljne organske bolesti.