Bilo da ih unosimo putem ishrane ili preko probiotskih preparata, svesni smo uticaja koji probiotici imaju na naše celokupno zdravlje

Poslednjih godina zdravlje stomaka nam je postalo prioritet. Sve se više ljudi okreće probioticima.


Svako ko je ikada pokušao da kupi neki probiotik našao se u nedoumici. Kao da preko 90 registrovanih probiotskih preparata na našem tržištu nije previše, nego sami treba da odlučimo i koliko miliona živih mikroorganizama treba da uzimamo i da li su baš ovi mikroorganizmi oni koje su nama potrebni. A tek sastav... i svi oni neizgovorljivi probiotski sojevi...


Sa prof. dr Miodragom Krstićem, gastroenterologom Kliničkog centra Srbije, razgovarali smo o tome kako izabrati pravi probiotski preparat.


Značaj probiotika za zdravlje


- Danas su probiotski preparati postali nezamenljivi u tretmanu velikog broja akutnih i nekih hroničnih bolesti digestivnog trakta. Dokazano je da probiotske kulture blagotvorno deluju na crevnu floru, a ona je od presudnog značaja ne samo u tretmanu stomačnih problema već i u održavanju ukupnog zdravlja. Zbog toga će, sasvim sigurno, u ovom veku doći do još intenzivnijih istraživanja i razvoja u oblasti probiotika. Ako se za 20. vek kaže da je bio vek antibiotika, onda se 21. vek sigurno može nazvati vekom probiotika - kaže prof. Krstić.

prof-krstic.jpg
Privatna Arhiva 


Šta su probiotici?


Probiotici su prijateljski mikroorganizmi koji su dobri za naše zdravlje, posebno za naš probavni sistem, a dobre bakterije čine oko 90% mikroba koji žive u našim crevima. Međutim, faktori poput ishrane, stresa, raznih hroničnih i akutnih bolesti, kao i primena nekih lekova, pre svega antibiotika, mogu da poremete ravnotežu i dovedu do gastrointestinalnih tegoba, upala, oslabljenog imuniteta, proliva ili zatvora. Probiotici pomažu da se povrati prirodna ravnoteža u našem stomaku.


Da li je svejedno šta koristimo?


- Izuzetno je važno koji probiotik uzimamo. Nisu svi probiotici isti. Ključni su naučni dokazi za donošenje odluke koji će probiotik biti dat u kojoj indikaciji. Treba se pridržavati vodiča i preporuka - kaže prof. Miodrag Krstić. Sa željom i idejom da stručnoj javnosti, odnosno farmaceutima i lekarima različitih specijalnosti, pomognemo u odabiru i preporuci pravog probiotskog preparata, s kolegama sam učestvovao u izradi praktičnog priručnika „Tajne crevne mikrobiote“. Pored mene, autori su još i prof. dr Tomica Milosavljević sa Klinike za gastroenterologiju KC Srbije i dr Mirjana Stojšić, pedijatar sa Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine - ističe dr Krstić.


Izbor odgovarajućeg probiotika


- Za pacijente je važno da znaju da se probiotici razlikuju po sastavu, koncentraciji i efikasnosti. Dobri probiotici su oni sa više od pet milijardi živih mikroorganizama, što znači da su izuzetno koncentrovani, a samim tim i delotvorniji. Takođe, nisu svi probiotici efikasni kod istih problema. Različiti sojevi mogu dovesti do različitih efekata na zdravlje. Zbog toga je, pre nego što izaberete probiotski preparat, potrebno da znate zbog čega ga uzimate. I najvažnije, treba birati samo one s dokazanim dejstvom.


U svetu probiotika uglavnom su prisutne probiotske bakterije. Postoji samo jedna probiotska gljivica - Saccharomyces boulardii (Bulardi®). Bulardi se, npr. primenjuje još od davne 1923. godine i tokom skoro čitavog veka nije izgubio na svojoj aktuelnosti. Njegova efikasnost i bezbednost dokazana je brojnim kliničkim studijama i nalazi se u svim najvažnijim vodičima u Evropi i svetu. Bulardi je dokazano efikasan u brojnim indikacijama, a posebno se preporučuje kod prevencije i terapije dijareje izazvane primenom antibiotika, putničkih i akutnih dijareja.


Prof. dr Miodrag Krstić

PORUKA ZA KRAJ


Kada je narušena ravnoteža među bakterijama u našim crevima, narušeno je i zdravlje u našem organizmu. Tu dobar izbor probiotika dolazi do izražaja, jer pomaže da se uspostavi ravnoteža, a samim tim i poboljša naše ukupno zdravstveno stanje. Stoga probiotike ne treba uzimati na svoju ruku, bez saveta sa lekarom ili farmaceutom. Takođe je važno istaći da različite takozvane probiotke namirnice, tipa jogurta, kiselog mleka i sličnih, ne sadrže u sebi dovoljnu koncentraciju korisnih mikroorganizama, te se ne mogu smatrati probioticima.