Godišnje u svetu, ali i kod nas, umire veliki broj sportista u najboljim godinama, a najčešći uzroci su zastoj srca usled preopterećenja

Svake godine veliki broj mladih ljudi umire tokom sportskog treninga ili utakmice. U velikom broju slučajeva razlog prerane smrti ostaje nepoznat, ali je u nekim potvrđeno da im je jednostavno otkazalo srce zbog velikog napora.
Istraživanja su pokazala da svake godine u svetu umire oko 50 mladih sportista i jedan od 10.000 ljudi koji se rekreativno bave trčanjem. Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, kardiolog, kaže za Dr Kurir da se uzroci smrti kod mladih sportista mogu podeliti na netraumatske i traumatske.

- Netraumatski uzroci smrti mogu da budu urođene srčane mane, urođena ili stečena bolest srčanog mišića, a najčešće su to virusna oboljenja, urođeno ili stečeno oboljenje srčanih zalistaka, nepravilan rad srca, infarkt, upotreba dopinga, androgenih steroida i droga, ili iznenadni srčani zastoj. Osim njih, traumatski uzrok može da bude udarac u grudni koš, stomak ili glavu, kada dolazi do potresa mozga ili kome. Smrt izaziva i prskanje velikog krvnog suda - aorte, koje se dešava usled navedenih povreda - istakao je dr Hadži-Tanović.

Prema njegovim rečima, rizici za tako iznenadne smrti mogu se svesti na minimum ukoliko sportisti, ali i oni koji se rekreativno bave fizičkom aktivnošću, redovno odlaze na sistematske zdravstvene preglede. To su specifične analize i detaljni razgovor pacijenta s lekarom o svemu što je od interesa za eventualno otkrivanje problema, kao i stalno praćenje karijere sportiste i svih promena njegovog zdravstvenog stanja.

- Poznavanje faktora rizika i poštovanje svih saveta sportskog lekara najbolja su prevencija od smrti sportista na sportskom terenu. Svako treba da shvati da bavljenje sportom donosi mnogo koristi za psihofizičko zdravlje, izuzetno poboljšava kvalitet života, ali ne bi trebalo da se preteruje. Kada su u pitanju rekreativci, ne treba zloupotrebljavati veoma ograničene kapacitete organizma. Oni su ograničeni čak i kod vrhunskih sportista - objasnio je Hadži-Tanović.

Saveti za leto

Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović dao je nekoliko preporuka kako bi svako od nas trebalo da se ponaša tokom vrelih letnjih dana, posebno kada smo na moru, bazenu ili nekom drugom kupalištu.- Ne skačite zagrejani u vodu. Nagli ulazak pregrejanog organizma u hladnu vodu izaziva trenutni srčani zastoj i davljenje zbog gubitka orijentacije pod vodom. To se obično dešava mlađima, i čak dobrim plivačima, koji ne znaju da radom srca ne mogu da upravljaju. Refleksni zastoj na desetak sekundi posledica je šoka i stresa koje doživljava srce zbog naglog ulaska u hladnu vodu. Zato se pre ulaska rashladite na obali prskajući se vodom. Potom lagano uđite u vodu. Ako sve to uradite, skakanje je dozvoljeno. Svi koji su se udavili, nažalost, nisu poštovali ovo pravilo - upozorava on.