IZJAVE DA ŽIVOT VIŠE NEMA SMISLA TREBA OZBILJNO SHVATITI: Kako prepoznati osobu koja razmišlja o samoubistvu?

U medijima smo u poslednje vreme često, nažalost, imali prilike da pročitamo mnogo članaka vezanih za temu samoubistva.

Stanja poput depresije, anksioznosti ili zavisnosti, posebno kada nisu prepoznati, najčešće se povezuju sa suicidnim ponašanjem i povećavaju rizik za njegovu pojavu. Dodatnu ranjivost predstavljaju ranija negativna iskustva, posebno u mladosti, poput gubitka važnih osoba, porodičnog nasilja, fizičkog i seksualnog zlostavljanja, vršnjačkog nasilja, zbunjenost u seksualnoj orijentaciji...

Kada govorimo o samoubistvu, važno je napraviti razliku između pokušaja i učinjenog samoubistva. Teško je razlikovati osobu koja povremeno razmišlja u tome i one koja će ga izvršiti. Ipak, u velikom broju slučajeva ljudi koji se ubiju na neki način prethodno pokažu svoje namere i osećanja, ako ne rečima, onda svakako svojim ponašanjem.

Evo nekih znakova upozorenja koji mogu prethoditi tom činu, ali je važno naglasiti da oni ne znače nužno da osoba razmišlja o tome da sebi oduzme život.

Česta priča o smrti
Bilo kakvo pominjanje umiranja i smrti, rečenice poput "Bolje bi bilo da me nema" ili "Sve bi bilo drugačije i lakše da nisam tu", priča o načinima izvršenja suicida, pisanje pesama, priča ili statusa o smrti, samopovređivanje i raniji pokušaji suicida su alarm da kod te osobe nešto nije u redu.

Nedavni gubici bližnjih
Smrt bliske osobe, razvod ili prekidi bliskih odnosa, izdvajanje od društva, gubitak samopouzdanja, gubitak interesa u prijateljstvima, hobijima i aktivnostima takođe su pokazatelji da osoba ima ozbiljne probleme.

Promene ponašanja
Tuga, povlačenje, razdražljivost, anksioznost, izražen umor, neodlučnost, bezvoljnost i apatija, nagla euforija nakon dužeg perioda potištenosti, a kod muškaraca i povećana agresivnost alarm su za okolinu da na njih obrate posebnu pažnju. Tu su takođe i dramatične promene u ponašanju, poput poklanjanja ili uništavanja omiljenih stvari, opraštanje od bližnjih uživo ili na društvenim mrežama. Promene prehrambenih navika, kao i promene u ritmu spavanja takođe su znak da se s osobom nešto čudno dešava.

Nisko samopouzdanje
Osećaj bezvrednosti, stid, osećaj krivice i gađenje prema samom sebi takođe nisu normalan obrazac ponašanja.

Bespomoćnost u odnosu na budućnost
Verovanje i pričanje da se nikada ništa neće promeniti nabolje, odnosno da osoba ne može da uradi ništa u vezi sa tim, a kod dece i mladih i unutrašnji konflikt između potrebe da slušaju sebe i budu onakvi kaki roditelji ili okolina žele da budu.

Kada dete ili odrasla osoba govori o smrti, samopovređivanju ili samoubistvu:

* TREBA JE SASLUŠATI, pokazati razumevanje i ohrabriti tu osobu da razgovara s nama ili s nekom drugom osobom u koju ima poverenja.
* BUDITE ISKRENI U KONTAKTU Pomozite osobi da se u svojoj muci oseća manje usamljeno. Razgovorom pokazujemo da smo tu i da te ljude shvatamo ozbiljno i da su nam važni, da nam je stalo do njih.
* PRUŽITE PODRŠKU U TRAŽENJU POMOĆI, jer onaj ko je u problemu, često u svojoj bespomoćnosti nije u stanju sam da je potraži, a profesionalna pomoć je neophodna kada je reč o nečemu ovako ozbiljnom kao što je samoubistvo.

Zapamtite
Ljudi koji imaju suicidne misli i kojima je teško treba da znaju da osećati se loše i beznadežno nije nikakva sramota i da samoubistvo nikako nije najbolje rešenje za probleme!

Svim ostalim ljudima poručujemo da imaju više razumevanja i saosećanja za ljude iz svoje okoline i da budu uz njih kad vide da im je teško, jer samo jedan iskren razgovor može da ih odvrati od loših, pa i onih najgorih misli i da im ukaže da za njihovu muku postoji neko rešenje.

(Kurir, Foto:Profimedia)