Bezopasne modrice po telu, glavobolje ili osip po koži ne znače da imate trombocitopeniju, rak mozga ili sifilis

Iznenada vam se pojavila velika modrica na nozi. Postoji već tri dana. Menja boje. Odlazite na pretraživač Gugl i kucate simptome. I, padate sa stolice! Upravo ste saznali da možda imate trombocitopeniju, teško oboljenje krvi kada krv ne može da se zgruša. Posledice su užasne! Može nasmrt da se iskrvarite? Prestravljeni odlazite kod doktora.
On vas gleda i pita otkuda vam ideja da imate tu bolest krvi, kada vam je samo pukao kapilar. A vi kažete da ste to pročitali na internetu.

Priznajte, koliko puta ste pokušali da se lečite preko Gugla? Kada ste imali temperaturu od 40 stepeni? Osip po koži? A dijagnoze su bile sifilis, virusni osip, tumor na mozgu, meningitis ili upala mozga...

Upravo zbog toga, stručnjaci savetuju da pre nego što sami postavite „onlajn dijagnozu“, potražite mišljenje lekara, koji je proveo većinu svog života školujući se kako bi mogao da vam pruži adekvatnu pomoć.
Dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine u DZ Voždovac, kaže za Dr Kurir da se sve češće dešava da udom zdravlja dolaze mladi ljudi koji su sami sebi postavili dijagnozu.

- S takvim pacijentima je jako teško uspostaviti saradnju. Kažu: „Imam rak i treba mi magnetna rezonanca“! Kada ih pitamo ko im je postavio dijagnozu, kažu da su to uradili sami. Preko interneta. I tu nastane problem. Jer, takve pacijente je teško razuveriti i objasniti im da ne boluju od smrtonosne bolesti, već da simptom poput glavobolje može da bude posledica brojnih drugih poremećaja. Ono što nama dodatno otežava rad jeste činjenica da od takvih bolesnika retko možete da dobijete pravu informaciju o tome koje su lekove pili - navodi dr Dimitrijević.

Prema njenim rečima, svi ljudi bi trebalo da, čim primete simptome koji im smetaju i odvlače pažnju više od nedelju dana, zaborave na internet i lečenje biljnim preparatima i obrate se lekaru.

- Doktori se školuju i usavršavaju ceo život. I posle fakulteta i raznih diploma, sa dozom rezerve postavljaju dijagnozu. Jer, medicinska saznanja se veoma brzo menjaju i upotpunjuju, a lekari iz godine u godinu moraju da ih prate. Evo, primera radi, svake godine se menja način lečenja hipertenzije ili visokog pritiska, jer to nameću nova saznanja i preporuke na globalnom nivou - ističe naša sagovornica.

A, Dr Kurir može da vam kaže samo ovo: „Pamet u glavu!“ Na Guglu informacije mogu da budu neproverene, netačne i nestručne. Zašto biste se prestravljivali kada jednostavno možete da uzmete svoju knjižicu i posetite lekara koji vas godinama leči i zna sve o vama?

Svaka četvrta žena pogreši

Nedavno britansko istraživanje pokazalo je da je svaka četvrta žena konsultujući Gugl sama sebi barem jednom pogrešno postavila dijagnozu. Na taj način produžile su tok bolesti i lečenje. U istraživanju je učestvovalo 1.000 žena, od kojih je čak jedna petina zaključila da ima neku tešku bolest na osnovu informacija s interneta.Najčešće lažne uzbune izazivaju sumnje na rak dojke, dok su mnoge žene pogrešno zaključile da pate od povišenog krvnog pritiska ili astme. Nesanica, glavobolje, depresija i anksioznost najčešći su simptomi zbog kojih ljudi traže pomoć od kompjutera.