Svuda na planeti najveći problem s učenjem imaju srednjoškolci koji su, kako kažu stručnjaci, isuviše inteligentni

Ljudski mozak sposoban je da istovremeno obrađuje nezamisliv broj podataka. Dok sedite i kucate tekst, on, vodeći računa o tome što pišete, prima i boje koje vas okružuju, temperaturu, podatke o tome da li je stolica udobna ili ne, svestan je ljudi koji su tu...

On čuva i obrađuje sve vaše emocije, misli i sećanja. Istovremeno, vaš mozak prati sve funkcije tela, kao što su disanje, kucanje srca, glad... Uz to, informacije koje je prikupio obrađuje i razvrstava bitno od nebitnog... Nedavno istraživanje Univerziteta u Kaliforniji pokazalo je da svaka odrasla osoba dnevno čuje ili pročita u proseku po 100.500 reči. Pa, zašto onda imamo teškoće s učenjem, čitanjem ili pamćenjem? Pogotovo srednjoškolci? I to ne samo u Srbiji, već svuda na planeti?

Igor Rakić, psiholog koji već 11 godina kreira i vodi praktične treninge ubrzanog učenja i ostalih veština, kaže za Dr Kurir da stariji tinejdžeri imaju problem s koncentracijom, motivacijom, pamćenjem, prisećanjem i odlaganjem učenja, jer su suviše inteligentni!

- Istraživanja pokazuju da na testovima često najviše koeficijente inteligencije imaju đaci s problemima u učenju i ponašanju. Pamet i inteligencija su dve odvojene stvari. Prokletstvo koji imaju genijalci je upravo to što im imaju samo inteligenciju. Tako bi u Srbiji, ako prema statistici u jednom društvu postoji 0,03 odsto genijalaca kao što je bio Ajnštajn, trebalo da ih bude negde oko dve hiljade. Pa, gde su oni? Ne potcenjujući nijedno zanimanje, oni su većinom zanatlije i osobe koje nisu završile studije i nemaju doktorate iz 20 oblasti - objašnjava Rakić.

Prema njegovim rečima, takvi ljudi veoma lako pronalaze nova rešenja.- Zapravo, oni su sigurni da će lako i brzo da naprave nešto novo, od učenja do karijere, i zbog toga im nije važno da istraju. Oni zbog toga često odustaju. A ne mora da bude tako ako im priđemo na dobar način i pokažemo da je njihov um samo skup navika, uverenja, programa, stavova, vrednosti, znanja i ostalih mentalnih derivata, koji čine naš mentalni operativni sistem, koji se neprekidno menja.

Ako im damo konkretne mentalne tehnike, koje im pomažu da promene svoj glavni problem, oličen u mentalnom silovanju zvanom tradicionalno učenje, kod njih ćemo, osim promene uspešnosti u obrazovanju, izazvati i promenu pogleda na lični rast - naglašava Rakić, i dodaje da je njegova lična satisfakcija u radu bila kada je za Novu godinu od deteta koje je prethodno imalo problem sa čitanjem dobio SMS u kojoj je pisalo da je tokom prošle godine pročitalo 50 knjiga!

- Toliko pročita prosečan srpski intelektualac od završetka studija do kraja života - zaključuje on.

Misli - neurohemijske eksplozije

Igora Rakić objašnjava da tokom jedne mikrosekunde između ogromnog broja neurona ili moždanih ćelija dolazi do niza „neurohemijskih eksplozija“, koje mi doživljavamo kao misli.- Nekada se te eksplozije formiraju harmonično i sinhronizovano, a nekada ne. U prvom slučaju kažemo da imamo koncentraciju, da pamtimo kvalitetno, dok smo u drugom defokusirani i zaboravni. O tome da li će se desiti prvi ili drugi scenario odlučuju naše emocije, koje kao izuzetno brzi programi utiču na lučenje neurotransmitera, koji kao kuriri prenose podatke sa neurona na neuron. Dakle, ako hoćemo kvalitetno učenje, potrebne su nam emocije koje će nas, bilo da je u pitanju strah ili radoznalost, navesti da uključimo mozak - navodi on.