Mnogi kamenčići se spontano eliminišu iz organizma, ali često bolest mokraćnog trakta može da nam priredi neviđene muke

Hiljade pacijenata se svakodnevno obraća urolozima sa istovetnim zahtevom: "Pomozite, krenuo je kamen!" Ne morate baš i vi da budete među njima, posebno ne u vreme pandemije koronavirusa. Da ne biste dobili dva uljeza, jednog u bubrezima ili mokraćnim kanalima, a drugog na plućima - najbolje bi bilo da sledite stari dobri savet: pijte vodu!
Prevenciji se ne poklanja dovoljno pažnje, a krajnje je jednostavna. Ako je neko u vašoj porodici imao ili ima ovaj više nego bolan problem, a i vi ste već osetili "blagodeti" kotrljanja kamenja, treba da uzimate dva-tri litra tečnosti dnevno. Naravno, treba da pripazite i na ishranu.
Od čega nastaje kamenje, kako se dijagnostikuje, leči, a pre svega - kako može da se spreči, upućuje nas prof. dr sc. med. Vinka Vukotić.
- To je jedna od najčešćih i najbolnijih bolesti urinarnog trakta, muškarci su joj više skloni. Sreća je što se mnogi kamenčići spontano eliminišu iz organizma, a oni koji uzrokuju trajne simptome ili druge komplikacije mogu da se tretiraju raznim tehnikama i većina ne iziskuje velike hirurške operacije.

prof.-dr-vinka-vukotic.jpg
Privatna Arhiva 

UPOZNAJTE NEPRIJATELJA

Pre svega, šta je kamen?
- Formacija izgrađena od kristala koji se izdvajaju u urinu, raste u bubregu ili mokraćnim kanalima, ređe u bešici. Urin sadrži sastojke koji sprečavaju formiranje kristala, ali ovi inhibitori ne funkcionišu kod svih. Ako ostanu sitni, putovaće kroz urinarni trakt i izaći iz organizma sa urinom, a da ne budu primećeni!
Od čega se sastoji?
- Najčešći tip kamena je od kalcijuma u kombinaciji sa oksalatima ili fosfatima. Manje čest tip je uzrokovan infekcijom u urinarnom traktu - to je struvit ili kamen infekcije. Još manje čest je kamen mokraćne kiseline, a cistinsko kamenje je retko.
Kad smo u opasnosti?
- Javlja se najčešće između dvadesete i četrdesete godine. Osobe koje dobiju više od jednog kamena verovatno će nastaviti i dalje da ih razvijaju.
Šta uzrokuje njihovo stvaranje?
- Nažalost, lekari to ne znaju uvek. Neka hrana može podstaći stvaranje kod osoba koje su prijemčive. I za osobu sa kamenom u porodičnoj istoriji bolesti je verovatnije da će da razvije kamen. Infekcije urinarnog trakta, bolesti bubrega (cistična bolest), metabolične bolesti (hiperparatireoidizam), takođe su povezane sa stvaranjem kamena.
Ko je još podložan?
- Više od 70% osoba s retkim naslednim oboljenjem, renalnom tubularnom acidozom, razvija bubrežno kamenje. Cistinurija i hiperoksalurija takođe često uzrokuju kamenje. Na listi su i hiperurikozurija (bolest metabolizma mokraćne kiseline), giht, prekomerno unošenje vitamina D i razna blokiranja urinarnog trakta. Neki diuretici ili antacidi koji sadrže kalcijum, mogu da povećaju rizik za stvaranje kamenja.

ŠTA KAD BOLOVI RAZDIRU

Gde još vreba opasnost?
- Kamenje kalcijum-oksalata može da se stvori i kod osoba koje imaju hroničnu upalu creva, ili koje su imale neku od operacija creva tipa bajpas ili sa kolostomom (veštačkim otvorom). Struvitno kamenje se formira kod osoba koje su imale infekciju urinarnog trakta. Osobe koje uzimaju lek za HIV infekciju i sidu su rizične za stvaranje bubrežnog kamenja.
Šta nas upozorava da smo i mi na ovoj neslavnoj listi?
- Najčešće su to bolovi i pojava krvi u mokraći, ponekad praćeni mučninom, povraćanjem i povišenom temperaturom. Bol često počinje iznenada, kada se kamen pomera, uzrokujući nadražaj ili blokiranje toka urina. Pacijent oseća oštar, ograničen bol u leđima i na strani gde se nalazi bubreg, ili u donjem delu trbuha. Može da se proširi i na prepone.
Ima li spasa?
- Ako je kamen isuviše velik da bi lako prolazio, bol se nastavlja jer mišići iz zida tankog uretera pokušavaju da istisnu kamen u bešiku. Ako se pomera niz ureter bliže bešici, možete da imate osećaj čestog nagona na mokrenjem ili da osećate žarenje tokom mokrenja. A ako se temperatura i drhtavica udruže sa nekim od ovih simptoma, verovatno postoji i infekcija i pacijent mora odmah kod lekara.
Kako se dijagnostikuje kamenje?
- Na UZ pregledu ili rendgenskim snimcima, oni daju informacije o veličini i lokaciji. Obično se tzv. nemo kamenje, koje ne uzrokuje simptome, pronalazi slučajno, na snimcima koji se uzimaju iz drugih razloga. I redovne analize krvi i urina pomažu da se otkrije bilo koje stanje koje može podstaći formiranje kamena. Lekar može da snimi urinarni trakt i intravenskom pijelografijom (IVP), pomaže u određivanju pravilnog lečenja.
Kako se leči?
- Većina će da prođe kroz urinarni trakt uz konzumiranje dosta vode. Lekar obično traži da se sačuva za analizu, a može da se uhvati u posudu ili cediljku koja se koristi samo u ovu svrhu. Veći kamen može na bilo kom delu tog puta da se zaglavi, što pored bolova koje izaziva na početku, kasnije, iako bolovi nestaju, dovodi do oštećenja. Zato svaki kamen koji je veći od 10 mm treba ukloniti bez obzira na to gde se nalazi.

POSLUŠAJTE OVE SAVETE

Šta podrazumeva prevencija?
- Voda je najznačajnija. Ako ste imali više od jednog kamena, verovatno ćete formirati još. Da bi se to sprečilo, lekar mora da odredi uzrok - zahtevaće laboratorijske analize, obratiti pažnju na istoriju bolesti, profesiju, vaše navike u ishrani. To pomaže u planiranju lečenja.
Šta se još savetuje?
- Osobama koje stvaraju kalcijumsko kamenje se obično kaže da izbegavaju mlečne proizvode i drugu hranu koja ima visok sadržaj kalcijuma. Skorašnja istraživanja su pokazala da ona pomaže u prevenciji kalcijumskog kamenja. Međutim, uzimanje kalcijuma u tabletama može da poveća rizik od razvijanja kamena.
Danas svi gutaju vitamin D u prevenciji korone.
- Neki treba da izbegavaju hranu sa dodatkom vitamina D i neke vrste antacida koje sadrže kalcijum. Ako imate veoma kiseo urin, možda treba da jedete manje mesa, ribe i živine, jer povećavaju kiselost mokraće. Za prevenciju cistinskog kamenja, trećina vode mora biti popijena tokom noći, a osobama sklonim formiranju kalcijum-oksalatnog kamenja može biti preporučeno da smanje unos cvekle, čokolade, kafe, gaziranih pića, oraha, spanaća, jagoda, čaja, pšeničnih mekinja. U većini slučajeva ova hrana može da se konzumira u ograničenim količinama u konsultaciji sa lekarom.
Pomaže li terapija?
- Urin se testira redovno, a lekar može prepisati i lekove za prevenciju koji kontrolišu kiselost ili alkalnost urina. Samo mali broj pacijenata zahteva klasične hirurške zahvate, većina tretmana se radi ambulantno.

KAD KOD LEKARA
- Ako imate izrazit bol u leđima ili boku koji ne prestaje
- Ako ste primetili krv u urinu
- Ako urin smrdi ili je zamućen
- Ako imate osećaj pečenja pri mokrenju
- Ako imate temperaturu i drhtavicu
- Ako imate nagon za povraćanjem

KAD JE POTREBNA OPERACIJA
- Kad je kamen uzrok konstantnog bola
- Kad je suviše veliki da prođe spontano ili je zaglavljen
- Kad blokira protok urina
- Kad uzrokuje infekcije urinarnog trakta
- Kad oštećuje bubrežno tkivo
- Kad uzrokuje konstantno krvarenje
- Kad raste (to pokazuju kontrolni rendgenski snimci)

(Piše: Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)