Lekar joj je rekao da ako je operiše, možda neće preživeti, a ako ne, ostaje joj još dva dana života

Imate rak. Pregrmeli ste zračenje ili hemoterapiju. Nije bolje. Tu su i metastaze. Telo vam već otkazuje. Boli.

Suočavate se sa neizbežnim mislima o smrti. Prirodno je. Ima li alternative iz te mat životne pozicije, pitate se.

Naravno da ima! Dokle god postoji i zrnce života u nama, čuda su moguća! Samo se ne treba predati. Ne treba se samootpisati! Baš kao što to nije uradila ni Dušica Živić (66), diplomirani elektroničar niškog "EI Hanivela", iz sela Guševca, koje se ugnezdilo na obroncima Svrljiških planina.

- Dušice, ako te operišem, možda nećeš preživeti, a ako se ne operišeš, živećeš još dva dana - kazao joj je doktor pre 20 godina, a te reči joj još odzvanjaju u glavi.

- Ja sam se odlučila za ta dva dana života - odgovorila mu je ona odbivši operaciju.

- Dobila sam rak jetre. Usledile su terapije i neverovatne promene po celom telu. Sama sam se sebe bojala. Na onkologiji sam upoznala dosta ljudi obolelih od karcinoma. Svi su brojali po nekoliko nedelja, pa i dana - priča za Dr Kurir Dušica dok pokazuje gomilu papira na kojima stoji njena dijagnoza.

Kako kaže, u bolnicama gde su je lečili nijednog trenutka nije klonula duhom.

- Lekare sam zamolila da ništa ne kriju od mene. Kada su me temperature obarale i celo telo oticalo, počela sam povremeno "da se gubim". Suprugu i svekru saopštila sam odluku da želim ostatak života, ma koliki on bio, da provedem ovde u selu. Podržali su me - kaže Dušica.

Kako priča, u selu je ustajala s prvim petlovima, kada su čobani gonili stoku na polja. Počela je odmah da kupuje tek pomuzeno kozje mleko. Pola je odmah tako pila, a ostatak ostavljala za kasnije.

- Bacila sam lekove. Jela sam isključivo presnu hranu i pravila sokove od biljaka i šumskih plodova koje sam brala u nezagađenoj okolini. Počeli su da se smanjuju otoci. U to vreme zaživeo je internet i uspostavila sam kontakt s doktorom Ernestom, farmaceutom, a potom i s doktorom Rajfom, svetskim stručnjakom u lečenju najtežih bolesti rezonantnom frekvencijom. Na moje iznenađenje, obojica su mi se javila i dala podršku da se izborim sa smrću - priča ona i dodaje:

- Sadila sam koprive, ali i koristila sve povrće i voće koje nije prskano. Bolesnoj jetri dosta pomažu beli luk, pirinač, zob, mahunarke, jabuke, kruške, pasulj i drugo. Prilikom kontrola rezultati su bili sve bolji i bolji. Sada sam zdrava. Ostala sam živa ona dva dana koja su mi dali. Ta dva pretočila su se u 7.300!

Antrfile:

Napravili aparat

Dušica Živić kaže da je u jednom trenutku odlučila da "u svoju terapiju" uključi supruga Vinka.

- Pošto smo oboje elektroničari, napravili smo aparat za rezonantnu frekvenciju, koji sam počela da koristim. Njegovo dejstvo razdvaja dve slepljene ćelije, a zdrava i presna hrana dale su mi ovih 20 godina. Leka ima, samo ga treba naći - ispraća nas nasmejana Dušica.