Pacijent ima neadekvatan osećaj da se sve oko njega kreće, najčešće ukrug, a često je praćena mučninom, povraćanjem, otežanim stajanjem i hodom

Osećali ste se dobro, a onda vam se iznenada zavrtelo u glavi toliko da ste izgubili tlo pod nogama. Uspeli ste da se zadržite da ne padnete, ali oko vas se i dalje sve kretalo ukrug. Odjednom vam je pripala muka, umalo da povratite. Ipak, za nekoliko sekundi svi simptomi su nestali. Sada ste uplašeni jer ne znate zašto vam se to tako iznenada dogodilo i odmah pomišljate na najgore. Ali ne paničite! Takve vrtoglavice mogu da budu potpuno prolazne i bezazlene, ali ako se ponove, posebno ukoliko su pojačanog intenziteta, najbolje je da odmah posetite lekara.

Dr Gorica Đokić, neurolog iz bolnice “Dr Laza Lazarević”, kaže za Dr Kurir da vrtoglavica - vertigo jeste simptom neadekvatnog osećaja pokretanja, najčešće kružnog.

- Vrtoglavica nastaje usled poremećaja funkcije vestibularnog sistema, to jest centra za ravnotežu. Često je praćena mučninom i povraćanjem, kao i otežanim stajanjem i hodom. Iako ljudi najčešće imaju običaj da kažu da im se vrti u glavi, postoje tri tipa vrtoglavice - objektivni vertigo, subjektivni vertigo i pseudovertigo. Kod objektivnog vertiga osoba ima osećaj da se stvari, odnosno čitava okolina kreće oko njega, dok subjektivni podrazumeva da pacijent ima osećaj kao da se leluja. Poslednji, pseudovertigo, nastaje kada neko oseća da mu se vrti unutar glave - objasnila je dr Đokić.

Prema njenim rečima, vrtoglavica je veoma čest poremećaj i od njega pati 20 do 30 odsto opšte populacije.

- Vertigo može da se javi u svim starosnim dobima, ali naravno, njena učestalost raste s godinama. Vrtoglavica sama po sebi nije bolest, već stanje koje može da uzrokuje neko oštećenje na centralnim ili perifernim delovima centara za ravnotežu. U odnosu na to, postoji i podela vrtoglavice na centralnu i perifernu - istakla je dr Đokić.

Kod centralne, vrtoglavica gotovo nikad nije izolovan simptom i javlja se kod oštećenja cirkulacije u vertebrobazilarnom slivu, odnosno onda kada dođe do usporenog ili privremeno zaustavljenog protoka krvi u arterijama takozvane stražnje cirkulacije. Takođe, centralna vrtoglavica može da se javi usled multiple skleroze, tumora malog mozga, epilepsije, moždanih krvavljenja, infarkta mozga, Parkinsonove bolesti i drugih. Periferna vrtoglavica uzrokovana je oštećenjem perifernih delova centara za ravnotežu. Najčešće se javlja kod takozvanog benignog paroksizmalnog pozicionog vertiga, tj. benigne iznenadne vrtoglavice, koja je izazvana određenim položajem glave. Javlja se i kod Minijerove bolesti i upale unutrašnjeg uha.

Lečenje zavisi od uzroka

Neurolog dr Gorica Đokić objasnila je da je kod određenog pacijenta prevashodno potreban klinički pregled neurologa ili specijaliste otorinolaringologije (ORL) da bi vrtoglavica bila dijagnostikovana.- Po zahtevu lekara specijaliste pacijentu se može uraditi i dodatna dijagnostika, a to je najčešće neuroradiološka (CT ili MRI) ili vestibulometrijska dijagnostika. Što se tiče lečenja vertiga, ono isključivo zavisi od uzroka nastanka vrtoglavice - istakla je ona.