Normalno im se bude emocije, zaljubljuju se, često su posesivni, čak i opsesivni. Najbolju komunikaciju imaju dodirom

Kad vidite osobu koja je mentalno retardirana, kako reagujete? Izbegavate kontakt? Uplašeni ste? Neprijatno vam je? Želite da pobegnete? Sklanjate pogled?

Zgrozite se? Ali iskreno... Da li ste ikada pomislili da ovi ljudi nisu bolesni i da to neće preći na vas? Jer mentalna retardacija je stanje u kojem su pojedini ljudi. Oni jednostavno dosežu do nekih drugih granica bitisanja u odnosu na druge. I shodno tome, tako i komuniciraju sa okolinom. I naravno, nisu krivi zbog toga.

Petar Vladetić, specijalni pedagog koji radi sa takvim osobama, potvrđuje za Dr Kurir da mentalna retardacija nije bolest i nema tipične simptome na osnovu kojih bi se mogla dijagnostikovati.

- Dijagnozu postavlja stručni tim na osnovu procene adaptivne sposobnosti i koeficijenta inteligencije. Uzroci mentalne retardacije su brojni. Najviše pažnje izazvali su oni u vidu potpune socijalne deprivacije - lišenosti društva drugih. Njima su čak posvećeni filmovi “Tarzan” i “Knjiga o džungli”. Mentalna retardacija nastala na takav način naziva se funkcionalnom retardacijom. U njenoj osnovi je teorijski koncept takozvanog kritičnog perioda, koji razvojna psihologija objašnjava kroz vremenski ograničen period predodređen za razvoj neke konkretne sposobnosti. Ako se ta sposobnost ne razvije u datom periodu, onda se nikada neće ni razviti - objašnjava on.

Kako kaže, u Srbiji takva mentalna retardacija javlja se kod “dece ulice” i od starosne dobi u kojoj deca dospeju u sistem socijalne zaštite zavisi i krajnji ishod njihovog tretmana i rehabilitacije.

- Može da se javi sa drugim mentalnim ili fizičkim poremećajima ili bez obzira na njih, a takve osobe teško se prilagođavaju promenama, često su tvrdoglave i potrebno im je znatno više vremena da savladaju određene veštine u odnosu na opštu populaciju. U radu s njima naglašena je emocionalna komponenta, kao snažan motivacioni faktor. Interesantno je što im je, u poređenju s opštom populacijom, srazmera inteligencije često pomerena u korist emocionalne inteligencije u odnosu na IQ - otkriva Vladetić.

Lako se zaljubljuju

Jedna od načina komuniciranja s mentalno retardiranima je preko dodira, kaže Petar Vladetić.
- Povremeno je poželjno i stimulativno komunicirati s mentalno retardiranim osobama putem dodira - to se naziva haptičnom komunikacijom. Mentalno retardirani se veoma lako i brzo vezuju za druge. Njima se normalno bude emocije, zaljubljuju se, a kada se to desi, često su posesivni, pa čak i opsesivni - kaže taj pedagog.