Po ostrašćenom tonu, po tome što se svi smatraju pozvanim da daju svoje mišljenje i po umešanosti politike u pitanje koje je stvar struke, „litijumska groznica“ identična je onoj histeriji iz doba korone. A u osnovi i jedne druge je famozna „teorija zavere“. Hajdemo po redu...
U junu prošle godine BBC je analizirao pisanje magazina Lajt, koji je bio „epicentar britanskog pokreta teorija zavere zbog protivljenja vakcinama i zabranama kretanja tokom pandemije koronavirusa“. Citiraćemo neke zaključke iz ove analize, a vi se nemojte čuditi što je sličnost sa otporom rudniku litijuma u Srbiji - zapanjujuća.
BBC kaže: „Na stranicama časopisa Lajt širi govor mržnje i poziva na nasilje nad novinarima, lekarima i poslanicima. U nedavnim člancima se tvrdi da je ‘samo pitanje vremena kada će poslanici, lekari i medicinske sestre biti obešeni’.“
Zamenite „lekari i medicinske sestre“ s „profesori Rudarsko-geološkog fakulteta“ i dobićete precizan opis onoga što danas stoji u saopštenjima opozicije i komentarima Šolakovih medija i na društvenim mrežama.
Opet BBC: „U drugim objavama koje je Lajt podelio na Telegramu nalaze se karikature s vešalima i napisane su poslovne adrese ‘ljudi krivih’ za učešće u zlokobnim zaverama da se ljudima naudi vakcinama.“
Kod nas se, ne samo u karikaturama, preti i vešalima i snajperima onima koji „nameravaju ljudima da naude litijumom“.
BBC: „Takođe, časopis deli objave ekstremno desničarske grupe... koja nudi vojničku obuku aktivistima za borbu protiv vakcina.“
Ćuta o Gornjim Nedeljicama: „Ova situacija se razrešava vojno, na terenu... To se rešava ratom!“
I tako, ima toga još... Uostalom, i mi smo imali antivakserski pokret, sve znamo.
Sećamo se da je tada opozicija diskretno podsticala raspoloženje protiv vakcina i da su vodeći antivakseri u Šolakovim medijima dobijali zavidan prostor pod izgovorom da treba da se čuje i druga strana.
Razlog je bio, kao i sada, uverenje da je nezadovoljstvo masa moguće okrenuti protiv Aleksandra Vučića.
I tada, i sada, stručnjaci čiji stavovi nisu odgovarali opoziciji proglašavani su za plaćenike, a rasprava - tada o koroni, a sada o litijumu - s terena struke izmeštena je u prostor politike i „građanskih aktivista“.
Ali koronavirus bio je ozbiljna stvar. Svako od nas u bližem ili daljem okruženju znao je nekog ko je umro od virusa ili se izvukao s teškim posledicama. Glava je bila u pitanju, i ta je svest bila presudna da histerija opstane samo u manjim grupama. Danas biti protiv litijuma ne povlači nikakve direktne posledice po pojedinca - „litijumaši“ se do mile volje.
Umesto da građani dobiju stručnu i nedvosmislenu ocenu posledica otvaranja rudnika, pa da se na osnovu toga opredele, od opozicije čas slušamo o teladima s dve glave, čas o sprženoj zemlji, a ima i stavova da „litijum prodajemo jeftino“.
Jedan od govornika na valjevskom protestu rekao je: „Mi smo protiv toga, jer je to prodaja zemlje - dati nekome da rudari litijum za pet odsto rudne rente. Najvažniji razlog je što kopanje litijuma uništava životnu sredinu i ugrožava zdravlje ljudi!“
Ima onaj vic kad Mujo pita jednu damu da li bi spavala s njim za pet miliona evra i dobije potvrdan odgovor.
- A za pedeset evra?
- Sram te bilo, misliš li da sam ja kurva?
- To smo ustanovili na početku, sad samo pregovaramo o ceni - kaže joj Mujo.
Eto, tako je i sa opozicijom i litijumom .N. N.