Univerziteti su oduvek bili simbol slobode misli, kritičkog razmišljanja i otvorene debate, ali događaji na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, tokom izbora za studentski parlament, duboko su uzdrmali te temelje.
Univerziteti su oduvek bili simbol slobode misli, kritičkog razmišljanja i otvorene debate, ali događaji na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, tokom izbora za studentski parlament, duboko su uzdrmali te temelje. Brutalni napad na studente grupe Stav, koji mesecima protestuju protiv neregularnosti u izbornom procesu, pokazao je koliko su sloboda izražavanja i pravo na protest ugroženi, čak i unutar institucija koje bi trebalo da ih čuvaju.
Eksplozivne naprave, fizičko nasilje i zastrašivanje - scene su koje smo videli ispred zgrade Rektorata dok je policija, iako prisutna, reagovala selektivno. Umesto da legitimiše napadače, nepoznata lica u crnom koja su okupirala zgradu, legitimisani su studenti koji su se borili za pravdu.
Napadi na studente nisu samo fizički obračuni - oni su simbolički napad na samu ideju univerziteta kao mesta gde se stvara kritička misao. Univerzitet nije samo obrazovna institucija već je prostor u kom mladi ljudi uče kako da postanu aktivni građani, kako da razvijaju svoje stavove i bore se za svoja prava. Kada se ovakvi napadi dešavaju, šalje se poruka da je svako ko se usudi da stane protiv nepravde meta nasilja i represije. Posebno je opasno to što su ovakvi događaji prošli uz pasivnost institucija koje bi trebalo da zaštite studente dok su napadači ostali izvan domašaja zakona. Šokantno je što se ovaj nasilni čin dogodio u kontekstu izbora za studentski parlament, gde je lista sa samo jednim kandidatom osvojila svega deset glasova, što je manje od dva promila studentske populacije Filozofskog fakulteta i manje nego što na samoj listi ima kandidata. To ne samo da dovodi u pitanje legitimitet ovakvih izbora nego i ukazuje na apsurdnost sprovođenja izbora na silu. Ovakvi incidenti ne pogađaju samo studente Filozofskog fakulteta već imaju mnogo šire implikacije.
Kada policija ne reaguje na nasilje, a napadači ostaju zaštićeni, šalje se opasna poruka čitavom društvu - da je nasilje nad onima koji se bore za pravdu prihvatljivo i nekažnjivo. Univerziteti, umesto da budu mesta gde se mladi ljudi osećaju slobodno da iznose svoje stavove, postaju mesta straha i represije, gde se neslaganja rešavaju silom, a ne dijalogom. Činjenica da su nasilnici za napade na studente iz Stava iskoristili identične reči kao i sam premijer Srbije kada ih je pre nekoliko meseci lično etiketirao, kao i da su oni koji mesecima nasiljem sprovode nelegitimne izbore na fakultetu u međuvremenu nagrađeni poslovima u pokrajinskoj administraciji, dodatno zabrinjava i govori o tome da ovaj incident nije nimalo slučajan.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste šira društvena slika koju ovaj incident odražava. U vreme kada bi akademske institucije trebalo da budu bastioni slobode govora i kritičke misli, one sve češće postaju mete političkih pritisaka, nasilja i zastrašivanja. Mladi, koji bi trebalo da budu nosioci društvenih promena i napretka, suočavaju se s brutalnom stvarnošću u kojoj njihova borba za pravdu i slobodu postaje opasna po njihovu bezbednost. Ne možemo ostati nemi pred ovakvim događajima. Ako sada ne prepoznamo važnost zaštite mladih ljudi koji se bore za svoja prava, sutra ćemo svi biti potencijalne žrtve istog nasilja i represije. Univerziteti moraju ostati mesta gde se mišljenja iznose slobodno, gde se mladi ljudi osećaju sigurno i gde nasilje nema svoje mesto. Bez toga, demokratske vrednosti o kojima govorimo postaju samo prazne reči, a budućnost naše zemlje sve nesigurnija.
SUTRA U 13.30: Predsednik Vučić sa predsednicom Državnog zbora Slovenije Klakočar Zupančič