Bivši gruzijski predsednik posle skoro osam godina života u ignanstvu izenanda je odlučio da se vrati u zemlju. Prvo je šetao po prestonici Tiblisiju, a onda se oglasio na Fejsbuku, pa su mu drugovi gruzijski policajci zakucali na vrata i stavili mu lisice na ruke. Vezali ga, a on je u svom stilu sa svojim čuvenim smeškom pozirao fotoreporterima dok su ga odvodili iz stana.

Ko je Mihail Sakašvili, koji je ostao upamćene, ne kao lider gruzijske obojene revolucije, nego čovek koji je nepromišljeno sa operacijom "Šisto polje" avgusta 2008 krenuo u otvoreni rat sa Rusijom. Od sloma i okupacije spaslo ga je samo to što je pristao na primirje i pred kamerom jeo sopstvenu kravatu, kao i što Rusija iako je zauzela polovinu države nije bila zainstersovana da upravlja Gruzijom, već su se skoncentrisali da zaštite Južnu Osetiju oblast koju je gruzijska operacija htela po uzoru na kako su govorili naši analitičari na Hrvatsku operaciju Oluja etnički očiste i protetraju Alane i Južne osete. Zahvaljujući Kavkaskoj armiji koja je munjevito zaustavila prodor, to je sprečeno.

screenshot-42.jpg
Printscreen Facebook Mikheil Saakashvili 

Mihail Sakašvili , rođen 21. januara 1967. u Tbilisiju. Državljanin Gruzija (kasnije su mu uzeli državljanstvo) Ukrajine (uzeli, pa vratili državljanstvo) i SAD (ostavili državljanstvo). Bio je predsednik Gruzije u dva mandata od 2004 do 2007. i od 2008 do 2013. kada je napustio zemlju zbog optužbi za korupciju. Gotine 2014. pojavio se u Ukrajini gde ga je posle prevrata u Ukrajini novi predsednik Petro Porošenko imenovao za guvernerom Odese (2015–2016) pre nego što mu je dao otkaz i oduzeo mu ukrajinsko državljanstvo.

Sakašvili je diplomirao na pravnom fakultetu u Kijevu. Obrazovanje je nastavio na postdiplomskim studijama u Grancuskoj, Italiji i Holandiji, kao i u SAD na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. U SAD u periodu od 1993. do 1995. radio je za advokatsku kompaniju u Njujorku.

Sakašvili se vratio u Gruziju 1995. godine na poziv Zuraba Žvanije, tada predsednika Unije građana Gruzije (SMK), a u parlament kao poslanik je izabran u novembru 1995. godine na listi SMK. Od 1995. do 1998. bio je predsednik parlamentarnog odbora za pravna pitanja i neuspešno lobirao za brže i sveobuhvatne reforme. U avgustu 1998. izabran je za šefa frakcije SMK u parlamentu. Oktobra 2000. imenovan je za ministra pravde. Postao je poznat po tome što je reformisao pravni sistem države i poboljšao gruzijske zatvore i uslove boravka u njima. Poznat kaoko populista zatražio je da suzbije korupciju.

Naredne 2001. posle serije provala u njegovu kuću, kao i sukob sa tadašnjim predsednikom Gruzije Edvardom Ševarnadzeom ( poslednjim sovjetskim šefom diplomatije i tad dugogodišnjim predsednikom Gruzije) podneo je ostavku na mesto ministra pravde. Osnovao je novu stranku Ujedinjeni nacionalni pokret (UNM). Odličan uspeh na lokalnim izborima omogučilo mu je da postane predsednik gradskog veća Tiblisija. Na tom mestu postao je poznat jer je lično pomagao na obnovi ruiniranih zgrada, poboljšanju života, doniranju školskih udžbenika i brzi o penzionerima . U novmebru 2003 sa ostalim liderima gruzijske opozicije posle sumnjive pobede Edvarda Šervanadzea na izborima pokreće masovne demonstracije, a 22. novembra bio je na čelu mase koja je zauzela gruzijski parlament. Ševardnadze je pobegao iz zgrade, a službeno je najavio ostavku narednog dana

Na izborima održanim 4.januara 2004. Sakašvili je osvojio 96 odsto glasova. Ubrzo je postao poznat jer je došao u skub sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kome je često pretio i provocirao ga pre svega zbog ruske podrške pokretima u Abhaziji, Adžariji i Južnoj Osetiji, koje je Gruzija smatrala svojom teritorijom.

Međutim, Sakašvili se sukobio i sa svojim dojučerašnjim saobrcima, koji su ga optuživali za populizam, nedostatak demokratije i bahatost. Neke je i pohapsio posle demonstracija. Usledile su demonstracije nove koje su Sakašvilija prislile na ostavku koju je podneo 25. novmebra 2007.

Na novim predsedničkim izborima januara 2008. osvojio je manje glasova, ali je toliko imao da je ponovo postao predsednik Gruzije. Nai izborima krajem maja 2008 njegova stranka postaje najmoćnija u parlamentu.

Ubrzo po otpočinjanju drugog mandata usledili su prvo sporadični incedenti, a onda u avgustu došlo je do otvorenog sukoba Gruzije i Rusije oko Južne Osetije.

Gledano iz današnje perspektive vidljivo je da se dolaskom Sakašvilija na vlast, Gruzija i pored nestabilne ekonomije i visokog stepena nezaposlenosti, sasvim posvetila ubrzanoj izgradnji moćne armije koja će moći da slomi vojni otpor Abhazije i Južne Osetije.

Najbolji primer za te gruzijske namere jeste vojni budžet, te male kavkaske države koji je u periodu 2002-2008. godine porastao sa mizernih 16,4 miliona dolara, do fantastičnih 989,3 milona dolara. U Gruziji u periodu od 15. do 31. jula 2008. godine, održana je gruzijsko-američka vojna vežba „Momentalan odgovor 2008“ u čijoj je realizaciji učestvovalo 1630 vojnika. U međuvremenu, tenzije su opasno bile narasle duž granice između Gruzije i Južne Osetije kad su incidenti prerasli u sporadične sukobe između osetijskih separatista i gruzijskih snaga.

Dana 07.08.2008. pre tačno 13 godina u popodnevnim časovima po naređenju tadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija gruzijska armija započela je operaciju “ Čisto polje“. Iz ovog sukoba Gruzija je izašla poražena.

Protivnici su pozvali Sakašvilija da podnese ostavku, a u travnju je pokrenuta serija dnevnih demonstracija; Sakašvili je obećao pojačane reforme i pozvao na održavanje prevremenih lokalnih izbora u maju 2010., ali je odbio sići sa vlasti. Demonstracije su se odvijale sporadnično, ali bez rezultata. Krajem septembra 2012 objavom videosnimaka na kojima se vidi kako gruzijski zatvorski čuvari tuku i seksualno zlostavljaju zatvorenike izazvalo bes naroda. Sakašvili, koji je trebao ostati na položaju do kraja svog drugog predsedničkog mandata 2013. godine, priznao je poraz svoje stranke i priznao pravo Ivanišvilija da postane premijer .

Sakašvili je napustio Gruziju i otišao u SAD. Postao je predavač na Univerzitetu Tufts u Medfordu Savezna država Masačusets. Dok je bio u SAD gruzijski funkcioneri su podneli nekoliko krivičnih prija protiv njega zbog čega se nije vratio u Gruziju u kojoj je 2018. osuđen na šest godina robije za korupciju.

Sakašvili je otišao u Ukrajinu 2015. godine na poziv Petra Porošenka. Sakašvili je dobio ukrajinsko državljanstvo, odustajući od državljanstva u Gruziji, i imenovan je guvernerom regiona Odesa. Na toj poziciji, međutim nije dugo ostao. Optužio je aktuelnog predsednika Porošenka za korupciju i formirao opozicionu stranku protiv Porošenka. Dok je bio u junu 2017 u poseti SAD, Porošebnko mu je uzeo ukrajinsko državljanstvo. Sakašvili se u Ukrajinu vratio preko poljske, gde je uhapšen u februaru 2018 i deportovan u Poljsku. Preselio se u Holandiju čija je njegova supruga državljnka i postao predavač. Posle izvora u Ukrajini kada je izabran novi predsednik Volodimir Zelenski koji mu je vratio državljanstvo i imenovao ga na funkciju predsednika odbora za reforme. Dok je Sakašvili bio u Ukrajini, UNM u Gruziji imenovao ga je svojim kandidatom za premijera na parlamentarnim izborima u Gruziji koji se održavaju 2. oktobra ove godine. Sakašvili se suočava sa dve godine zatvora i vodio je predizbornu kampanju iz egzila. Razlog zašto se vratio i dalje je nepoznato.

Kurir.rs/A.Mlakar