Sa Iranom na pragu izgradnje nuklearnog oružja koje se može isporučiti i sa rastućom percepcijom da Sjedinjene Države možda više i nisu tako čvrst i pouzdan saveznik koji su mnogi, posebno u Evropi i na Bliskom istoku, dugo verovali, početak prestrojavanja tradicionalnih saveznika počinje da poprima svoj oblik.

Ranije ovog meseca, francuski predsednik Emanuel Makron oboravio je u poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru i Saudijskoj Arabiji. U UAE je dobio porudžbinu od 19 milijardi dolara za 80 borbenih aviona tipa Rafal i 12 vojnih helikoptera. Sjedinjene Države nisu bile te sreće, nakon što su UAE prošle nedelje odustali od kupovine američkog oružja vrednog 23 milijarde dolara.

Zatim je Makron otišao u Saudijsku Arabiju, gde je postao jedan od prvih zapadnih lidera koji se sastao sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom od ubistva novinara Džamala Kašogija za koje se tvrdi da je MBS odobrio, što prestolonaslednik odlučno demantuje.

Makron je branio posetu, rekavši novinarima u Dubaiju: Kako možemo da "očuvamo mir i stabilnost na Bliskom istoku ako kažemo: 'Nećemo da razgovaramo sa Saudijskom Arabijom, najnaseljenijom i najmoćnijom zemljom u Zalivu?"

Naravno, skoro jedan vek su SAD bile vrhovni saveznik i partner širom arapskog poluostrva – od same Saudijske Arabije, preko Kuvajta, koji je Amerika oslobodila nakon što ga je Sadam Husein zauzeo 1990. godine, do Emirata sa svojim ogromno bogatstvo nafte i gasa i gde su američki pomorski brodovi decenijama pristajali.

Sada, suočen sa novim pretnjama, region traži nove saveznike, ili bar prijatelje. Nije moralo biti tako, navodi Dejvid Andelman u analizi za CNN. Nada u velikom delu sveta bila je da će dolazak Džoa Bajdena u Belu kuću predstavljati oštar prekid sa politikom njegovog prethodnika Donalda Trampa i povratak u vreme kada se na Ameriku moglo računati u pogledu doslednosti, pouzdanosti i iznad svega zaštite od najzlobnijih sila u regionu.

Nije sve izgubljeno, naravno. Ali vremena je sve manje što događaji poslednjih nedelja dramatično pokazuju.

Vreme je da SAD pokažu fleksibilnost i pouzdanost u ophođenju sa onim nacijama čije prijateljstvo žele da održe. Istovremeno, Amerika mora da pokaže veću osetljivost u određenim pitanjima koja mogu da pogode i otuđe zemalje koje su duboko osetljive na ponašanje stranih partnera.

Ovo se jasno odnosi na dugogodišnje bliske saveznike kao što je Francuska, ali podjednako i na zemlje poput Saudijske Arabije i Emirata, sa osetljivošću koja preseca kulturne, verske i društvene linije.

Ali upravo te pozadinske priče pokazuju da tradicionalna prijateljstva i saveze u regionu i šire možda čeka dramatičan preokret.

Primera radi, AUKUS. Francuska je dobila 90 milijardi dolara vredan ugovor za podmornice koji je trebalo da isporuči Australiji – sve dok ga Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo u septembru nisu potopile svojim ugovorom o podmornicama na nuklearni pogon. Postoji šira percepcija među ovim triom pomorskih sila engleskog govornog područja da Francuska nije bila spremna da zauzme isti oštar stav protiv Kine na svetskoj sceni.

Iznenađujući odbrambeni pakt AUKUS-a ostavio je francusku vladu besnu, iako se činilo da je to prikriveno pomirljivim rečima Bajdena upućenim Makronu kada se par sastao uoči samita G20 u oktobru.

Nekoliko nedelja kasnije, ugovor o isporuci francuskih borbenih aviona vrednih više milijardi dolara Emiratima imaju sva obeležja "ne ljuti se, vrati im" filozofije.

Zaista, u maratonskom, 90-minutnom intervjuu u udarnom terminu na francuskom TF-1 u sredu uveče, afera sa podmornicama AUKUS bila je jedino spoljnopolitičko pitanje kojim se Makron bavio. "Odgovorili smo na najsnažniji način“, slegnuo je ramenima Makron i dodao da će "s vremenom“ na američke postupke biti potpuno odgovoreno.

Makronovi komentari dolaze u trenutku kada je iranski nuklearni sporazum "u ​​dronjcima" a regionalne sile – uključujući UAE, Katar, Saudijsku Arabiju i Egipat – sve više strahuju da će biti taoci iranskih nuklearnih sposobnosti.

Neuspeh Bajdenove administracije da uspostavi ograničenja u vezi sa iranskim aktivnostima nakon Trampovog povlačenja iz nuklearnog sporazuma JCPOA 2018. nije učinio mnogo za jačanje položaja SAD.

Sada, američki nuklearni kišobran koji je decenijama izgledao kao dovoljna bezbednosna garancija odjednom izgleda sve slabije.

Takva percepcija je samo pojačana iznenadnim povlačenjem američkih snaga iz Avganistana, koje je pak usledilo nakon američkog povlačenja iz Iraka i Sirije, sugerišući mnogima u regionu da su oni zaista prepušteni sami sebi.

U međuvremenu, nekoliko država Zaliva traži nove prijatelje izvan SAD. UAE već duže vreme koketiraju sa Kinom. A kada su Sjedinjene Države insistirale na velikim garancijama da će UAE odvojiti svoje oružje koje isporučuju Amerikanci od bilo kakvog kineskog istraživanja, Emirati su smatrali da je to korak predaleko u smislu narušavanja njihovog "suvereniteta“.

Saudijska Arabija takođe sve više gleda u Kinu, koja je već jedan od njihovih najvećih trgovinskih partnera. Najskoriji primer je najava da će saudijsko-kinesko-španski konzorcijum izgraditi šesto ogromno postrojenje za desalinizaciju u kraljevstvu i druge prodaje oružja.

Razumevanje prioriteta i posebno strahova američkih dugogodišnjih saveznika širom regiona i šire od suštinskog je značaja ako Sjedinjene Države ne žele da se nađu marginalizovane u delu sveta gde su nekada imale centralnu ulogu, zaključuje analitičar CNN.

Kurir.rs