KAKO JE ŠOLAK POSTAO NAJBOGATIJI SRBIN: Po uzoru na rane radove svog vlasnika - UG usavršila praksu kršenja autorskih prava (11)

U specijalnom serijalu Kurir otkriva kako je zaista izgledao put ostvarenja "američkog sna" ovog kontroverznog milijardera u mutnim vodama balkanske tranzicije.

Ratomir Raca Kutlešić, čovek koji je napravio dečiju televiziju Ultra, prodao je Draganu Šolaku najpre 50, a potom još 25 odsto vlasništva u toj medijskoj kući. Ugovorom koji su sklopili, SBB je bio u obavezi da plaća naknadu toj televiziji po priključku. Kutlešić je, međutim, ustanovio da ga SBB vara u prijavi broja korisnika i da time umanjuje naknade po osnovu prava reemitovanja tog kanala zbog čega je najpre tužio SBB, a zatim protiv Šolaka podneo krivičnu prijavu za prevaru.

Njegove sumnje postale su osnovane kada je dobio dokument, tačnije zahtev za kredit, koji je nekoliko kompanija koje su u vlasništvu KKR fonda uputilo Unikredit banci. Tu je navedeno da je 2012. godine SBB imao više od 800.000 pretplatnika dok je u decembru te godine SBB isplaćivao TV Ultri naknadu navodeći da usluge ovog operatera koristi svega 457.700 ljudi.

Iako je Ultra bila u većinskom vlasništvu Junajted medije, usled nastalog spora kablovski operater SBB je uklonio tu televiziju iz svoje ponude, što je verovatno jedinstven slučaj u svetu da je neko iz ponude uklonio televiziju svog vlasnika. U pozadini te, naizgled nelogične odluke, krio se pokušaj Šolaka da izvrši dodatni pritisak na Kutlešića kako bi ovaj povukao tužbu protiv SBB-a.

Sukob sa hrvatskim Javnim servisom

Šolak se sa problemima oko autorskih prava suočio i prilikom emitovanja hrvatskih nacionalnih kanala u inostranstvu, za šta njegove firme nisu imale zakonska prava. U martu 2006, Hrvatska radio-televizija (HRT) dala je američkoj kompaniji "Euro World Network“ ekskluzivna prava da distribuira njen program. Inače, ta američka kompanija bavi se distribucijom, oglašavanjem i isporukom televizijskih programa za građane iz država bivše Jugoslavije na teritoriji Evrope, Severne Amerike i Australije, i to uz dozvolu svih televizijskih kuća čiji sadržaj plasiraju. Tokom 2015, američka kompanija ovlastila je austrijski "GSS Media Kg“ da distribuira sadržaj HRT-a na teritoriji Australije i SAD. Međutim, Šolakova kompanija "NetTV Plus“, čiji se serveri nalaze u Beogradu, odlučila je da bez ikakve dozvole i naknade emituje programe HRT-a za dijasporu u Severnoj Americi i Australiji.

Zbog toga je HRT 1. marta 2014. uputio dopis UG u kojem je zatraženo da svi programi HRT-a budu isključeni sa platforme "NetTV“. Zbog odbijanja poštovanja zakonskih obaveza, američka firma morala je da zapreti i tužbom protiv Šolakove firme.

RTS: Šolakova firma se otisnula u svet piraterije

U avgustu 2018. godine spor je izbio i sa RTS-om. Javni servis Srbije optužio je tada Šolakovu kompaniju za višestruko kršenje zakona i pirateriju. RTS je ukazao na okolnost da se SBB ponaša kao da su programi RTS njegovo vlasništvo koje može besplatno da koristi.

“Po zakonu SBB ne može da reemituje programe RTS ako nema ugovor sa našom kućom. Ugovor nema i neće da ga potpiše... Po zakonu SBB mora da emituje i sve programe Radio Beograda, ali ih ne emituje… Po zakonu bi SBB morao da u inostranstvu zatamnjuje delove programa RTS, ali to ne čini uvek, dovodeći nas u opasnost da platimo ogromne kazne i pretvarajući sebe u piratskog emitera što podleže krivičnim sankcijama”, saopštili su tada iz RTS.

Iz ove medijske kuće tada je ukazano i da Junajted grupa nema pravo da reemituje programe RTS na svojoj platformi EON, ali da Šolakova firma to čini postajući tako veliki "piratski" emiter.

U SLEDEĆEM NASTAVKU: Prelomna 2014. godina za Junajted grupu – donošenje medijskih zakona u Srbiji

Bonus video: