KAD LEPA REČ PORUŽNI! ZNATE LI KO KOGA KARA, KO SE S KIM TUCA: Mladi skoro da i ne znaju pravo značenje ovih reči

BEOGRAD - Reči su kroz istoriju neizbežno menjale značenje. Ponekad dobijaju značenje sasvim različito od onog ranije.

Ako pogledamo u šestotomni Rečnik Matice srpske, zaključićemo da su ovi drugi u pravu: tucati znači udaranjem drobiti, pretvarati u sitne deliće, u prah; zatim razbijati, mrviti, sitniti.

Tucati može značiti i ubijati gnječeći, tući, mučiti, kinjiti, biti, udarati, pogađati...

Navedeni primeri potvrđuju neko od ovih značenja: „Mrcvariće me, tucaće me. A ja bih više voleo da stanem pred preki sud”, pisao je Dragiša Vasić u „Crvenim maglama”.

Tucati nalazimo i kod Stevana Sremca: „I kad god bi mu se ćir-Moša približio da ga otera sa sanduka, jarac bi se ispravio na stražnje noge gotov da se tuca s ćir-Mošom.”

Za Vaskrs se kaže tucati se (crvenim, šarenim) jajima: „Usanjao je Uskrs i da se pred crkvom tucaju šarenim jajima.” (Branko Ćopić)

Ovi primeri su ekscerpirani iz književnosti, što ne čudi budući da je to rečnik književnog, ne i narodnog, jezika. Za vulgarno značenje potrebna je građa pre svega iz narodnog jezika.

Rečnik SANU obuhvata primere i iz književnog i iz narodnog jezika, ali, mada je počeo da izlazi još 1959, još nije stigao do slova T.

KARATI. U ovom slučaju sve bi trebalo da bude mnogo jasnije pošto su u Rečniku SANU zabeležene lekseme na K. Ovde su znatno iscrpnije definicije praćene s više primera.

A tu se kaže da karati znači grditi, koriti, prekorevati, zatim nanositi nekome patnje kao kaznu, osuđivati nekoga na kaznu zbog učinjenog dela, kažnjavati.

Postoje indicije da je poreklom turcizam (ocrniti).

Prvi primer je iz „Narodnih poslovica” Vuka Karadžića: „Majka ćerku kara, snaši prigovara”, a sledeći hrvatskog prozaiste Milana Begovića: „A kad bi došao, onda ga je karala.”

Uz leksemu karati ide i njena izvedenica pokarati s primerom iz dela dubrovačkog pisca Ive Vojnovića: „Marija se pokarala jutros sa susjedom.”

Negativne konotacije, bar ne u opscenom značenju, ne nalazimo kod glagola karati, kao što ni prethodno nismo našli kod tucati.

PUŠITI. Na osnovu građe iz Matičinog rečnika, vidimo da se oduvek pušio pre svega duvan. Ljudevit Jonke kaže da se pušio i opijum, a Branimir Ćosić u „Pokošenom polju” dodaje da je „jedan Francuz pušio na lulu”.

I vrh Vezuva se puši, i pušnice po selima, utuljene petrolejke, puši se odžak, a kod Vladana Desnice „Kata se sva pušila od besa”.

Opscenog značenja opet nema.

NOVA ZNAČENjA. Glagoli tucati, karati i pušiti prvo u razgovornom jeziku dobijaju novo, vulgarno značenje, koje se onda probilo do Rečnika opscenih reči i izraza Danka Šipke.

A u poslednjem, jednotomnom izdanju Rečnika Matice srpske, uz leksemu tucati (se) pridodato je još jedno značenje: „(vulgarno) voditi ljubav”.

Seksualna motivacija spojena sa agresijom, a korpus značenja leksema tucati i karati obuhvata nasilje, uticala je na promenu značenja.

Prohibitivna norma je posebno zaslužna što je leksema pušiti postala opscena reč.

Danas su ovi glagoli sramotni, dobili su skaredno značenje. Rezultat je pejoracija jezika: „lepa” reč je „poružnela”.

Ove reči kod današnjeg čoveka izazivaju vulgarne asocijacije, međutim, profesor Milorad Telebak kaže da to više „nije pitanje za lingviste, nego za frojdiste”!

Kurir.rs/RTS/Aleksandar Petrović