Umesto japanifikacije, verovatno bi trebalo da se prebacimo na novi termin - evropifikacija

Prošle nedelje sve oči su bile uprte u odnos evra i dolara. Nije ni čudo. Pre godinu dana evrozona je vodila strožu monetarnu politiku od Sjedinjenih Američkih Država.

Prošle nedelje, međutim, Evropska centralna banka pokrenula je novi veliki talas kvantitativnog popuštanja (QE), dok su zvaničnici zaduženi za američku monetarnu politiku - među kojima i Džejms Bulard (James Bullard), predsednik Banke federalnih rezervi Sent Luisa (Reserve Bank of St Louis) - nagovestili nameru da ubrzo podignu kamatne stope u SAD.

Imajući to u vidu, ne čudi činjenica da se razlika između kamatnih stopa na dolar i evro povećala, dok je vrednost dolara porasla u odnosu na zajedničku evropsku valutu.

„Dolar i evro su sada u centru pažnje“, kaže Bil Blejn (Bill Blain), analitičar u londonskoj brokerskoj kući „Mint partners“ (Mint Partners). „Istraživanja pokazuju da više od 50 procenata učesnika na tržištu misli da će se vrednost evra i dolara izjednačiti pre Uskrsa“, dodaje on.

Investitorima koji pomno prate odnos evro-dolar mogla bi da promakne još jedna, podjednako zanimljiva promena koja se trenutno dešava na tržištima - reč je o kamatnim stopama vezanim za jen i evro.

Tokom prošle decenije kamatne stope u evrozoni bile su znatno više u odnosu na one u Japanu. Na primer, u martu 2004. petnaestogodišnji forvard svop kurs evro/jen (koji ukazuje na relativnu razliku u prinosima) bio je oko 300 baznih poena, dok je pre četiri godine jaz još uvek bio veliki i iznosio je oko 150 baznih poena. To je (očigledno) bio odraz činjenice da Japan duže od jedne decenije tavori u stanju deflacije, ekonomske stagnacije i ultraniskih kamatnih stopa.

Ali slika se iznenada - i dramatično - promenila kada su prinosi na državne obveznice u evrozoni pali ispod prinosa na obveznice u jenima. U ovom trenutku, na primer, petnaestogodišnji evro-jen svopovi pokazuju da su kamatne stope u evrozoni niže od onih u Japanu za 77 baznih poena. U međuvremenu, prinos na nemačke državne obveznice s rokom dospeća od 10 godina opao je na samo 22 bazna poena, u poređenju sa 41 baznim poenom u Japanu, dok prinosi na tridesetogodišnje obveznice iznose 71 bazni poen u Nemačkoj i 149 baznih poena u Japanu. Drugim rečima, Japan više nije jedini (i najbolji) primer ekonomije koja kao da je preuzeta iz „Alise u zemlji čuda“. U zoni evra ultraniske kamatne stope mogle bi biti još ekstremnije.

U obaveštenju koje je prosledila svojim klijentima, švajcarska bankarska grupacija „Ju Bi Es“ (UBS) kaže: „Kamatne stope vezane za jen dugo su bile korišćene kao referentne kako bi se videlo koliko nisko mogu pasti kamatne stope u zoni evra, a termin japanifikacija označavao je postepeno približavanje ekonomija Japana i evrozone, kao i njihovih kamatnih stopa.“ Dalje se navodi da bi „sada verovatno trebalo da počnemo da koristimo novi termin: evropifikacija“.

Moguće je da će evropifikacija biti samo trenutni poremećaj. Jedan od razloga zbog koga su kamatne stope u evrozoni tako naglo pale ovog meseca jeste to što je program kvantitativnog popuštanja koji je pokrenula Evropska centralna banka doveo do „nestašice“ aktive za kupovinu, što je podiglo cene državnih obveznica i istovremeno smanjilo njihove prinose.

Moguće je, međutim, zamisliti i scenario u kojem prinosi u evrozoni ostaju na ultraniskom nivou u dužem vremenskom periodu. Ipak se i ova zona (kao ranije Japan) nalazi opasno blizu deflacije, ugrožena je ozbiljnim nedostatkom potražnje, kao i rascepkanim političkim strukturama koje, kako izgleda, nisu u stanju da sprovedu brze strukturne reforme.

Ako evropifikacija postane nova reč u trendu, postoje najmanje tri elementa koja investitori moraju da uzmu u obzir. Pre svega, ono što je najočiglednije - ultraniske kamatne stope imaju gadnu naviku da dovode do raznoraznih neočekivanih poremećaja na tržištima širom sveta. Da bismo razumeli zašto su investitori preplavili američke aktivističke fondove, zašto deluju kao poslovni anđeli, zašto kupuju vino koje treba „da odleži“ ili se okreću tržištu umetničkih dela - da navedemo samo neke od primera - ne bi bilo loše početi baš od ultraniskih kamatnih stopa.

Drugo - ovakve stope umeju da stvore ciničan stav prema tržišnim signalima i mehanizmima u širem smislu. Ili, kako je pokojni Masaru Hajami (Masaru Hayami), bivši guverner Banke Japana, primetio pre 15 godina, ključni problem u vezi sa nultim kamatnim stopama jeste to što one stvaraju „mentalitet zombija“ i ukidaju tržišnu diskriminaciju. (Jedno od mogućih objašnjenja naglog porasta ulaganja u indeksne fondove mogla bi biti reakcija na ultraniske kamatne stope).

I treća ključna stvar - kada se niske kamatne stope urežu u psihu potrošača i kompanija, tvorcima politike je veoma teško da to stanje promene. Moguće je da će se SAD suprotstaviti ovom trendu i, upravo iz tog razloga, ljudi kao što je Bulard sada vrše pritisak na Fed da podigne kamatne stope kako bi se izbegla japanifikacija.

U ovom trenutku, međutim, investitori na globalnom tržištu suočavaju se sa svetom u kojem vladaju niske kamatne stope i koji svakim danom postaje sve čudniji. A verovatno i veoma nestabilan ako, ili kada, ova era japanifikacije i evropifikacije konačno dođe do kraja.

Gillian Tett