Snižavanje kamatnih stopa u Pekingu smatra se glavnom posledicom gomilanja zaliha „crvenog” metala zarad obezbeđivanja kredita, a ne proizvodnje, a time i globalnih pomeranja na tržištu

Da li niske kamatne stope u Kini nagoveštavaju kraj korišćenja bakra u strategiji „keri trejd”?

Budući da Peking nastavlja da snižava stope, to je verovatan ishod, navodi se u jednom naučnom radu koji je ustanovio da bi niže kamatne stope u toj zemlji mogle „znatno smanjiti kinesku potražnju za bakrom”.

Već godinama, dok su kamatne stope u Kini bile mnogo iznad međunarodnih vrednosti, utržno je bilo pozajmljivati novac van zemlje korišćenjem akreditiva iz neke banke radi uvoza robe, skladištiti je u magacinu, a zatim taj novac uložiti u unosnije klase sredstava kao što su nekretnine, finansijski proizvodi ili čak, kako se navodi u jednom izveštaju, u fabrike igračaka.

Bakar je bio jedna od najpopularnijih roba za primenu te strategije trgovanja poznate pod nazivom „keri trejd”, ali „zbog važnosti šangajskih portfelja za globalno tržište bakra, svako popuštanje ili promena razlika u kamatnim stopama značajno će uticati na cene i trgovanje na globalnom tržištu robe”, navodi se u nedavno objavljenom naučnom radu pod nazivom „Dinamika ‘keri trejda’ u uslovima kontrole kapitala: slučaj Kine”.

Autori, analitičar fiksnih prihoda u BNP Paribasu (BNP Paribas) Džang Sjao (Zhang Xiao), i Kristofer Bolding (Christopher Balding), vanredni profesor na poslovnoj školi HSBC, koja pripada isturenom odeljenju Pekinškog univerziteta u Šendženu, nalaze jake dokaze da su kineske zalihe bakra bile korišćene „prevashodno da se olakša ‘keri trejd’ u uslovima kontrole kapitala”.

Ovaj stručni rad pokazuje da su zalihe bakra u Šangaju porasle sa četiri odsto ukupnih globalnih zaliha 2009. godine na 38 odsto 2014. godine. To je bilo potpomognuto razlikom u kamatnim stopama između Kine i ostatka sveta koja je od januara 2009. do marta 2015. godine u proseku iznosila 358 osnovnih bodova.

Sa svakim porastom razlike između kamatnih stopa u zemlji i inostranstvu od jednog osnovnog boda otvarale su se nove pozicije za primenu „keri trejda” u trgovini bakrom u vrednosti od oko 1,5 miliona dolara, tvrde autori tog rada.

U istom periodu, industrijska proizvodnja nije pokazala znake promene koja bi zahtevala tako veliko povećanje zaliha, navode oni.

Ako su autori u pravu, potražnja za bakrom u Kini će nastaviti da opada.

Kina je prošlog meseca snizila kamatne stope po četvrti put za poslednjih osam meseci i dovela referentnu stopu za jednogodišnje kredite na rekordno nizak nivo od 4,85 odsto.

Neki rukovodioci kineskih kompanija tvrde da se čak 70 odsto rafinisanog bakra koji je uvezen u Kinu koristi za dobijanje kredita, a ne za proizvodnju. Banke su sa zadovoljstvom odobravale zajmove na osnovu metala kao što je bakar, budući da oni imaju jasno određenu tržišnu cenu i njima se trguje bez prekida na tržištima kao što su Londonska berza metala (London Metal Exchange) i Šangajska berza fjučersa (Shanghai Futures Exchange).

Korišćene su i druge vrste robe - od soje do gume - da bi se izbegla kontrola kapitala u Kini koja sprečava novac da slobodno ulazi i izlazi iz zemlje.

Zvaničnici banke Goldman Saks izjavili su prošle godine da je moguće da ukupna vrednost takvih transakcija dostiže čak 160 milijardi dolara, odnosno 31 odsto svih kratkoročnih deviznih kredita u Kini.

Zbog uvoza koji se koristi za finansiranje dobijena je iskrivljena slika potrošnje bakra u Kini, najvećeg potrošača bakra na svetu, a posledica toga bila je i jedna navodna prevara.

Vlasti tvrde da su zalihe bakra u lučkom gradu Ćingdao (Qingdao) iskorišćene kao zalog za dobijanje kredita više puta, što je prouzrokovalo milionske gubitke za velike međunarodne banke Sitigrup (Citigroup) i Standard čarterd (Standard Chartered).

Henry Sanderson - Grad