U vreme rušenja Miloševića, pričali su vođe opozicije o tome naknadno, Mlađan Dinkić bio je zakazao miting na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 2000. godine. Prvi put tada u Srbiji organizatori protesta najavili su „iznenađenje“.
- Nećemo vam reći šta će biti na mitingu, dođite da vas iznenadimo – poručivao je Dinkić.
Nije bio ništa izmislio jer nikakav plan za protest nije imao. Stranke u opoziciji, naime, tada su bile kao rogovi u vreći, pa Dinkić nije znao ni ko će doći ni šta će reći.
Isto se dešava i sada, a možda nije bez značaja ni činjenica da je nekadašnji šef marketinga Dinkićevog G17 Igor Avžner sada savetnik Zdravka Ponoša… Jedan od organizatora protesta zakazanog za 10. avgust u Beogradu, Nebojša Petković iz Udruženja Ne damo Jadar, poručio je onima koji će doći da će nakon skupa početi blokade i da „ljudi ponesu opremu za dan-dva“. Kako će i šta biti blokirano, međutim, nije otkrio.
„To je iznenađenje!“, kazao je. Što znači da pojma nemaju šta će da rade.
Osim što će napraviti gužvu i maltretirati Beograđane.
NE PROPUSTITE
Kad smo već kod primera iz novije istorije, podsetimo se ovom prilikom divljanja huligana 2010. godine zbog gej parade, i onog policajca što je jednog sredio govoreći mu „Moj Beograd si našao da lomiš!“ Odavno, međutim, proteste niko ne suzbija – i dobro je što je tako. Sasvim je u redu da nezadovoljnici imaju pravo da kažu šta misle i da idu gde žele, ali ne bi bilo loše i da ostali nesmetano mogu da prolaze beogradskim ulicama. Ovako, neki ćete da vičete, a neki ćemo da se znojimo u zaglavljenim gradskim autobusima.
Ne želimo da zvučimo lokalpatriotski i sebično, ali kako to neko može da ne da Jadar, a mi možemo da damo Beograd?
Naravno, tu se ne može ništa. Navikli smo… ovo je samo slabašni izraz nemirenja sa praksom da se građani maltretiraju uskraćivanjem elementarne slobode kretanja. Setimo se prošlogodišnje blokade međunarodnog auto-puta, isto na letnjem žaropeku, koju je izvelo dvadesetak nezadovoljnika strateški raspoređenih u hladu nadvožnjaka…
Ponavljamo, pravo na protest ne može se, i ne treba, nikome uskratiti, ali akcije poput ove koju najavljuje pomenuti Petković, bez jasnog plana, i cilja, ne mogu biti prihvaćene sa simpatijom.
Kad izvodite radove u zgradi, obavezni ste da komšije obavestite do kada neće moći da spavaju zbog obijanja maltera, i u kom periodu će biti bez struje i vode… Isto bi moralo da važi i za organizovanje skupova koji remete normalan život građana.
Blokada, u teoriji građanskih protesta treba da predstavlja meru iznude nekog ustupka vlasti: ako hoćeš da oslobodimo prolaz, moraš da uradiš t i to… Drugim rečima, blokada je iznuda, reket. Ali, ne možete tražiti nemoguću cenu: blokiramo raskrsnicu Kneza Miloša i Nemanjine dok se ne pomire Rusi i Ukrajinci. Ili: dok vlada ne zatrpa sve rudnike u Srbiji. Ili: dok vlada ne omogući da Đilas pobedi na izborima…
A ovo što je najavljeno za subotu, na to liči.
NE PROPUSTITE
I šta će da bude za „dan ili dva“, za koliko treba da ponesu „opremu“? Uostalom, kakvu opremu: hranu za dva dana, presvlaku – gaće i čarape, ili municiju?
Za „dan ili dva“ očekujete ispunjenje svih zahteva, ili ćete se razići kućama?
Uostalom, Miloš Jovanović, lider DSS u intervjuu gazda Šolakovom tabloidu „Nova“ poručio je „Od jeseni tek kreću manifestacije nezadovoljstva“.
Običan čovek, kad se zvizne čekićem po prstu, nezadovoljstvo manifestuje psovkom odmah. A mučeni Jovanović trpi, kuva u sebi, grize se.. ali čeka da zahladni i da se vrate ljudi sa odmora pa da ispolji šta ga muči. Tako da mu subotnji dolazak naših rođaka iz Jadra u Beograd dođe kao proba, uigravanje za predstavu.
Ali, gledali smo to i prošle godine: loša gluma, komad ima mrljav kraj, nekako bledunjav, razvučen…
A što se Nebojše Petkovića iz Udruženja Ne damo Jadar, tiče, da podsetimo one koji se još nadaju „iznenađenju“: njegov otac Milan Petković prodao je zemlju, svoje parče Jadra, Rio Tintu. Javnost je već videla taj ugovor. Možda će onih „dan-dva“ Beogradu iskoristiti da pazari stan. Da ne ubija toliki put džabe...
NE PROPUSTITE
