SRBIJA JE TRN U PETI KOJI MORA DA SE IZVADI: Šolak, Ðilas, Kurti, "ekolozi", neonacisti i pojedine službe zajedno na istom zadatku

Stariji čitaoci znaju, a mlađi, na sreću još imaju kod koga da se obaveste, kako su uoči promene vlasti u Srbiji 2000. godine akcije "Otpora" bile najavljivane kao "spontani protesti" mladih. Posle smo saznali da je "Otpor" napravila i finansirala CIA, da su vođe "Otpora" prošle ozbiljnu i strogu obuku u Budimpešti, a da je cela akcija rušenja Miloševića bila dugo i precizno planirana.

- Priča se da je smena vlasti do koje je u Srbiji došlo 2000. Sjedinjene Američke Države koštala oko 75 miliona dolara. Otprilike godinu dana pre nego što je Milošević promenio ustav, Žerar Stoudman i ja imali smo sastanak s izvesnim Džejmsom Dobinsom, koga su Hilari Klinton i Madlen Olbrajt ostavile da na neki način upravlja svrgavanjem Slobodana Miloševića.

A mi smo Petog oktobra mislili da je "narod spontano pokazao svoju snagu"!

Cvrc!

Hoće se reći da u politici "spontano" ne postoji!

Ako neko misli da Aljbin Kurti ne tempira otvaranje mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici za trenutak kad Beograd najviše bude zabavljen drugim problemima - taj je naivan do imbecilnosti, ili radi u gazda Šolakovim medijima, zaduženim za pravljenje dimne zavese.

Koliko je političke naivnosti potrebno da se poveruje da se miting protiv litijuma u Beogradu 10. avgusta i miting Albanaca "protiv diskriminacije" u Bujanovcu 12. avgusta slučajno, "spontano", održavaju jedan za drugim? Ili je reč – upotrebićemo vojnu terminologiju - o "napadu sa oba krila"?

Ako neko ne vidi da Srbija zbog svoje nezavisne politike mnogima nije, ne kamen u cipeli, već trn u peti, taj ili ne veruje da je "konzilijum hirurga", skup visokih obaveštajaca o kojima ćemo jednom čitati kao što sada čitamo o instruktorima "Otpora" u Budimpešti - odavno otpočeo operaciju čupanja, ili se raduje što će, uprkos višestrukom neuspehu na izborima, ipak doći na vlast jer trn se zove Aleksandar Vučić.

Nismo napred slučajno upotrebili vojnu terminologiju: Srbija je u ratu, napadnuta je sa više strana kako bi joj bila promenjena vlast.

Kao što su u srednjem veku za probijanje gradskih kapija koristili drvenog "ovna" i njime udarali, jednom, drugi... deseti put, tako ovih meseci i godina komandanti iz senke šalju u juriš jednom, drugi… deseti put istu grupu ljudi, neupotrebljivih za bilo šta drugo osim za razbijanje zida glavama.

Imali smo protest zbog poplava, pa protest zbog kovida, zatim zbog nasilja, onda zbog izbora… i sada zbog litijuma. I uvek je šema bila ista: Šolakovi mediji plasiraju vesti koje uznemire građane, opozicija izađe sa tvrdnjom da će se nevolje otkloniti smenom Aleksandra Vučića, mitinguje se čekajući da Vuči padne… i ništa. Onda im stigne komanda za novi juriš preko jarka kojim je zamak opkoljen, pa usledi novi udarac "ovna".

Ovog puta je razlog navodna opasnost od litijuma. Kako bi strahom mobilisali što širi sloj građana, Šolakovi mediji plasirali su razne, međusobno nesaglasne informacije. Tvrdilo se da će rudnik litijuma izazvati trovanje ljudi i životinja, a onima koji u tu priču nisu poverovali, servirano je da će nas strane kompanije pretvoriti u koloniju. Trezvenijima se poručuje da rudnici, istina, nisu štetni, a da ni priča o kolonijama nije tačna, ali da protiv rudnika treba biti jer jeftino prodajemo rudu… U teoriji dezinformisanja to se zove "široki zahvat": ponudiš mnogo, veće su šanse da se nešto zalepi za pojedinca.

Za govornicu na protestu Cecu Bojković "ekološku aktivistkinju", kako je predstavljaju, primila se priča o "Srbiji kao koloniji".

- Ako bi projekat "Jadar" prošao, planirano je da se u maloj Srbiji otvori još 40 rudnika. Ostvarenje tog plana, pretvorilo bi nas u prljavu rudarsku koloniju, što dovodi u pitanje naš opstanak na svojoj zemlji - kazala je.

Da raščistimo neke pojmove: "kolonija" zaista ponižavajuće zvuči.

Evo šta piše ekonomski novinar Miša Brkić: "Svako razuman teško bi se pomirio s činjenicom da živi u koloniji-državi. Ali, neko je, izgleda, pomešao lončiće. Srbiji ne preti kolonijalni status jer jedna kompanija namerava da rudari litijum… Rudarenje litijuma (i proizvodnja drugih strateških sirovina) širom sveta, pa i u Srbiji, deo je šireg procesa – globalizacije. Ako bi se koristila terminologija iz perioda socijalizma/komunizma taj proces bi se zvao međunarodna podela rada".

I tačka!

Na nerazumevanje osnovnih pojmova, Ceca Bojković nakalemila je presnu laž: tvrdi da će "biti otvoreno 40 rudnika"! Ni 39 ni 41, nego baš 40! Ona zna!

I šta onda? Izbušiće nam zemlju? Očekujemo od onog kolumniste Nove koji je tvrdio da će nam zbog litijuma telad imati po dve glave, da sada napiše kako će ljudi po mraku na svakom koraku upadati u rudarske jame i da će tako pola Srbije izginuti!

Jedan od prvaka ekološkog pokreta pre neki dan izjavio da je protiv toga da "Srbija bude rudarska kolonija jer će sin da mu radi teške poslove u rudniku". Pa što ga ne bi zaposlio u Majkrosoftu?I koje mu poslove sin sada radi?

Ali, da ne dužimo više… Sutra ćemo ovo i slično slušati naširoko i nadugačko. Pa će i to proći…

Novi detalj je su ispod kamena ovim povodom izmileli i neonacisti. "Ljotićevska omladina" i slične grupe najavile su dolazak na miting protiv litijuma i iskazali "bratsku podršku" Savi Manojloviću.

Ljotićevci su, da podsetimo, u Drugom svetskom ratu bili najvernije sluge Nemaca, a istakli su se u oktobru 1941. u Kragujevcu kad su učestvovali u prikupljanju talaca za streljanje.

Ako je Srbija spala na to da je oni brane, onda da odmah otvorimo rudnik urana! Da nas nema.