Kad bi se u Srbiji, umesto litijumom, svako bavio svojim poslom, šumari bi čuvali šume, glumice bi se slikale za naslovne strane ili uživale u penziji, svaka u skladu sa svojim godinama, a psihijatri bi mogli da nam objasne kako smo to od zajednice ljudi koji ne izgovaraju ime bolesti da je ne bi prizvali postali društo u kojem se bez stida i zazora priželjkuje smrt jednog čoveka. I još se to proglašava za neotuđivo pravo građanina…
Ne prođe sat da se na tviteru ne oglasi neki opozicionar – zaštićen anonimnošću – pozivajući na likvidaciju Aleksandra Vučića. I nema priloga na Šolakovim portalima da se u komentarima ispod njih ne nađe bar jedan, takođe anoniman, da usklikne da Vučića treba ubiti.
Ali, ako to i smatramo delom srpskog folklora čiji je - nažalost – neodvojivi deo i mučko ubistvo iz mraka, iz zasede, psihijatri nam duguju objašnjenje: šta je to sa ljudima koji imenom i likom, pred kamerama, otvoreno pričaju o tome da su spremni, samo zato što se s njim politički ne slažu, da nekome oduzmu život?
Juče smo gledali snimak razgovora dvojice opozicionara srednjeg ranga, Aleksandra Dikića, člana DS i redovnog autora u rubrici „pisma čitalaca“ Danasa, i Aleksandra Jovanovića Ćute, narodnog poslanika i vođu stranke „Ekološki ustanak“.
ALUZIJE NA POBUNE I REVOLUCIJE
Dikić tokom celog razgovora pravi aluzije na pobune i revolucije, pravi planove o formiranju „udarnih korpusa“ koji će upasti u Narodnu skupštinu i uzvratiti žandarmeriji – suzavcem na suzavac, biber sprejom na biber sprej… Naglašeno teatralno prekidajući ovaj niz da bi ga gledaoci nastavili (metak na metak?) i nonšalantno govori o oduzimanju života predsedniku Srbije: „Ljudi žele Vučićevu glavu“. On je, inače lekar, dakle osoba koja se po dobijanju diplome zaklela: „Nikome neću, čak i ako me zamoli, prepisati smrtonosan otrov niti ću mu dati savet koji može prouzrokovati njegovu smrt.“
Ćuta, opet, priča kako će proglasiti nezavisnot Gornjih Nedeljica i tu teritoriju braniti silom… Umesto da je iskoristio priliku i Dikića kao lekara pitao za savet oko podočnjaka, podbulosti lica i popucale kapilare na nosu… Jednom rečju, odrasli ljudi, a pričaju o ubistvima kao da je to isto što i polje preći…
Znamo, reći će neko da su to samo trabunjanja izazvana frustracijama zbog mnogostrukih uzastopnih političkih poraza od Vučića, ali društvo ne sme da se pomiri sa ovakvim devijacijama. Čin ubistva ne sme da bude prihvaćen kao normalna stvar ni u jeziku, ni – naravno – u praksi. A ovakvim razgovorima upravo mu se u javnom diskursu krči put za to.
Što se pretnji predsedniku Srbije tiče, on je sam odgovorio:
"Možda mogu da me ubiju ali da me pobede u Srbiji i da naprave neku revoluciju na lažima zasnovanu, na prevarama i vrate ljude u prošlost, vreme lopovluka, krađe, pljačke, nestanka Srbije to neće moći nikada."
NE PROPUSTITE
BAVE SE LITIJUMOM UMESTO PACIJENTIMA
A mi ćemo samo podsetiti kako se u svetu rešavaju slični problemi.
Srpska, inače opoziciona, novinska agencija Beta je 5. avgusta emitovala ovu vest: „Protiv jednog muškarca iz američke savezne države Virdžinija podignuta je optužnica jer je preko društvenih mreža pretio nasiljem potpredsednici SAD Kamali Haris...“
Izvesni Frenk Kariljo je uhapšen, a na teret mu se stavlja da je napisao da će Kamala Haris "zažaliti što je uopšte pokušala da se kandiduje za predsednika" i da bi je "trebalo živu spaliti".
"Ja ću to lično da uradim, ako niko drugi neće", dodao je u spornoj objavi, javila je Beta.
Agencija je dodala i da „prema američkim federalnim propisima, ko preti predsedniku države, potpredsedniku ili drugim licima u predsedničkoj sukcesiji, suočava se sa kaznom od najviše pet godina zatvora“.
A mi smo imali demonstracije opozicije kad je uhapšen onaj što je sa mitingaške govornice poručivao „ko potpiše njega ubiše“… Dok su onog drugog što je pozivao da se Vučić „uvati i da mu se otkine glava“ branila novinarska udruženja.
Zato sad Dikić i Ćuta mogu da se izdaju za normalne.
I zato što psihijatri ne rade svoj posao nego diskutuju o litijumu...
N.N.
NE PROPUSTITE
