POSLE VELIKOG SPECIJALA KURIRA: Zahvalnice potomcima sela Zagorice kod Topole iz američke ambasade i Fondacije Halijard

TOPOLA - Potomci ljudi koji su u šumadijskom selu Zagorice, 1944. godine spasli posadu američkog bombardera „liberator B24“, posle prinudnog sletanja u blizini ovog sela kod Topole, biće uručene zahvalnice na proslavi 75-godišnjice misije „Halijard“ u Pranjanima.

To su Miodrag Milićević - sin Raje Milićevića koji je nosio povređenog pilota na leđima 15 kilometara, Saša Lekić - unuk Milovana Lekića, koji je zajedno sa Rajom i Milojem Jovanovićem prebacio pilote na bezbednu lokaciju i Dragan Jovanović - praunuk Miloja Jovanovića.

Njihovi preci su zaslužni što posada američkog aviona nije pala u ruke nacista.

- Ono što znamo iz istorijske dokumentacije koja je sačuvana posadu aviona koji se prizemljio u Zagorici kod Topole činili su: David Osborne Merrill Walker, Thomas Richards, Hal Souter,Lester Smith, Douglas Fairbanks, Loren Harvey, Orville Nouska, Russell Wiese, John Cribari i Abner Saucer - kaže Bojan Dragićević, stručni saradnik u Fondaciji “Halijrad” koja je osnovana kako bi istorijski dokumentovala akcije spasavanja preko 500 pilota za vreme Drugog svetskog rata od stane vojske Draže Mihailovića.

Činjenica da su u selu Zagorici spasena dvojica pilota i posada aviona u javnosti je bila nepoznata sve do nedavnog pisanja našeg lista.

- Prilikom pada aviona došlo je do oštećenja i vrata nisu mogla da se otvore. Prvi u pomoć su pritekli Mladen Mlađa Mirković, koji je važio za jednog od pametnijih ljudi tog vremena i njegov brat Radojko Mirković - priča nam Dragan Jovanović, meštanin iz Zagorice i njegov komšija Mika Milićević, čiji je otac Raja Milićević odneo na leđima povređenog pilota do 15 kilometara udaljenog Rabrovca.

-Spasavanje se odvijalo pod mitraljeskom paljbom iz Topole sa brda Kalipolje, zato što su Nemci u širokom luku zaobilazili Zagoricu. Ubrzo su pristigli Milovan Lekić, Raja Milićević i Miloje Jovanović, koji su u to vreme bili neka vrsta komande sela. Jaki krupni ljudi u najboljim godinama, iz različitih zaseoka. Sklonili su pilote sa brisanog prostora - priča nam Dragan.

Dalje se misija odvijala ka Rabrovcu, „a tamo su se uputili u tazbinu Milovanovića“. U ataru Vranjevca sačekala ih je grupa četnika zadužena za odbranu sela i odvode ih zajedno do Rabrovca, a odatle na slobodnu teritoriju. Misija hrabrih Šumadinaca tada je završena, a posada je zahvaljujući njima preživela i vraćena u SAD.

U organizaciji istoimene fondacije koju je osnovao potpukovnik Džon Kapelo, nekadašnji vojni ataše SAD u Srbiji i Izraelu prisustovaće visoke zvanice iz SAD I Srbije. Fondacija “Halijard” pomaže potomcima ljudi koji su učestvovali u akciji „Misiji Halijard“ 1944 kada je spaseno 500 savezničkih pilota u selu Pranjani kod Čačka. Rešio je da se oduži srpskom narodu koji je pomogao američkim pilotima u evakuaciji iz Srbije u vreme Drugog svetskog rata. Sada on pomaže potomcima onih koji su rizikovali svoje živote da bi spasli američke vojnike 1944. godine.

- O akciji Halijard saznao sam kada su dvojica Srba, Danijel Šunter i Bojan Dragićević, došli kod mene da im pomognem u snimanju dokumentarnog filma. Bio im je potreban materijal iz Drugog svetskog rata. Tada su mi objasnili da je Jugoslovenska vojska u Otadžbini zajedno sa američkim komandosima srpskog porekla spasila 500 američkih pilota ivazduhiplovaca. To je bila najveća vazdušna evakuacija iz neprijateljskih linija u modernoj istoriji.

“Misija Halijard” na koji su Amerikanci posebno ponosni je uspešno organizovana bez žrtava. Bio sam fasciniran pričom, naročito jer sam i sam pilot i znam šta znači kada vam obore letelicu, a vi ostanete negde duboko u neprijateljskoj teritoriji. Bio sam svestan šta znači žrtva lokalnog stanovništva, njihovo rizikovanje života da vas spasu, kriju i pomognu vam da pobegnete u takvim uslovima. Zamolio sam moje beogradske prijatelje da me odvedu u selo u kome se sve to dogodilo - kaže potpukovnik Kapelo, koji ove godine organizuje 75-godišnjicu od najveće misije spasavanja pilota u Drugom svetskom ratu u Pranjanima kod Čačka.

(Kurir.rs/D.A./Foto: Privatna arhiva/Kurir/D.A.)