TA VREMENA VRATITI SE NEĆE: Održana poslednja izložba u razrušenoj HK ‘’Viskoza’’

LOZNICA - Pre tri-četiri decenije na taj dan u ‘’Viskozi’’ bi bilo svečano, delila bi se priznanja zaslužnim radnicima, držali govori, obeležavao dan giganta hemijske industrije nekadašnje SFRJ.

Morao je ponovo da se lati metle i počisti prostoriju gde je izložio fotografije o istoriji fabrike, predmete koji podsećaju na njenu proizvodnju, stvari koje kod nekadašnjih radnika bude nostalgiju, setu, ali i tugu.

U zgradu kao donetu sa nekog ratišta ulazili su nekadašnji radnici, od kojih mnogi godinama nisu kročili u fabrički krug pa sa zaprepašćenjem gledaju na šta liči mesto gde su radili. Sa nekima su bila i njihova deca koje su othranili radeći po smenama.

Kostić je ovoga puta izložio više od 150 fotografija, uniforme, plakete, neke ‘’Viskozine’’ proizvode,

- Za razliku od prve dve na ovoj izložbi ima određenih istorijskih podataka za svaku njenu fabriku i ‘’Viskozu’’ uopšte. Svaka fabrika pokrivena je fotografijama uglavnom svih njenih pogona koliko sam uspeo da ih prepoznam. Zadovoljan sam posetom, tu su bivši radnici, njihova deca, ali i studenti treće godine Odeljenja za etnologiju i antropologiju beogradskog Filozofskog fakulteta koji trenutno borave u Tršiću. Ovo je poslednja izložba jer više nema svrhe da to radim sam. Sav materijal čuvaću i dalje, negative, filmove i ostalo. Ipak je ova fabrika decenijama bila simbol Loznice – kaže Kostić.

Ovoga puta posetioci su mogli videti spisak svih generalnih direktora ‘’Viskoze“, od osnivanja do prestanka rada, podatke o pogonima, značajnim datumima za fabriku, a deo postavke bile su fotografije stare Loznice, Banje Koviljače i Gradilišta. Sa posetiocima su razgovarali studenti koji istražuju kulturni značaj i društveno-ekonomski uticaj ‘’Viskoze“ u Loznici pa ih interesuju priče nekadašnjih radnika i njihova sećanja. Radovan Barbarić (73) je nekadašnji radnik fabrike u kojoj je zaposlen bio i njegov otac Milorad.

- Prošao sam skoro sve fabrike u ‘’Viskozi’’, radio 35 godina, a poslednjih petnaest sam hemiju zamenio kompjuterima i bio u Energetici. Ovde sam prvi put od prestanka rada bio pre tri, četiri godine. Slušao sam od ljudi u kakvoj je stanju fabrika i morao dobro da se pripremim za taj dolazak. To što sam zatekao je strašno. Tuga. Moglo je sve ovo biti mnogo bolje iskorišćeno, ali nažalost nije – kaže on dok pokazuje fotografiju oca iz dana rada u ‘’Viskozi’’.

Izložba je bila posećenija nego prethodne, a zahvaljujući Kostiću koji je našao gomilu foto-filmova na kojima je sačuvano poluvekovno trajanja jedne od najvećih fabrika SFRJ, oživela su sećanja na neka druga vremena. Kako reče jedna od bivših radnica, ‘’ta vremena vratiti se neće, to drugarstvo, elan, kada
se sve moglo i ništa nije bilo teško’’.

’’Viskoze’’ je živnula na nekoliko sati, pa će je ponovo prekriti tišina i nastaviti da guta rastinje. Fabriku kroz koju je od 1952. do stečaj sredinom 2009. prošlo više od 30.000 radnika, a koja je danas ruglo, smešteno između Loznice i Banje Koviljače, koje nezaustavljivo propada.

Kurir.rs/T.Ilić