ZORAN MIHAJLOVIĆ, GLAVNI UREDNIK INFORMATIVNOG PROGRAMA NA KURIR TELEVIZIJI: Moj cilj je da damo šansu mladima da pokažu talenat

TV lice prepoznatljivog glasa, novinar s bogatim iskustvom, prijatan, elokventan, informisan i veoma dobro organizovan

U razgovoru nam je ispričao koliko je ponosan na svoj tim i kolege, koje, kako kaže, posao ne uzimaju zdravo za gotovo, ali i na svoju porodicu, koja ga razume i podržava. Sinu je obećao da će na odmor ubuduće ići zajedno, a nama priznao da nikada neće biti ravnodušan na tužne teme.

Šta za vas predstavlja posao kojim se bavite?

- Televizijskim novinarstvom se bavim dugo. Pravio sam pauze tokom profesionalne karijere, ali uvek sam se vraćao radu na televiziji. Mislim da to na najbolji način ilustruje ljubav na prvi pogled prema televiziji koja ne prestaje od 1997. godine, kada sam prvi put zakoračio u zgradu RTV Politika.

Koliko vas posao ispunjava i koliko vam ostavlja vremena za porodicu i neke druge aktivnosti?

- Kada nešto volite da radite, onda vam to ne pada teško. Ovaj posao jeste zahtevan i podrazumeva veliku odgovornost prema gledaocima, ali ima daleko težih i stresnijih poslova. Što se tiče privatnog života, pokušavam da pronađem balans. Moji ukućani znaju da uvek mogu da računaju na mene, ali i razumeju zašto ponekad ne možemo zajedno da idemo na more ili na zimovanje, mada sam obećao mlađem sinu da ćemo ubuduće na odmor ići svi zajedno.

Šta vam je najteže u poslu?

- Najteže mi pada saopštavanje tužnih vesti. Samo u maju, zbog gluposti, izgubili smo četiri mlada života. Dvoje je nastradalo na jezeru, jedan mladić zbog selfija na vagonu, i onda je život izgubio Aleksa dok je razdvajao dve grupe mladića koji su se potukli u Aleksincu. Kako da čovek ostane ravnodušan na takve vesti? Dovoljan je jedan pogled na tu decu i srce vam napukne. Mnogo smo ljudi izgubili i zbog korone, među njima brojne javne ličnosti koje su zauvek ostavile trag u našim životima.

Šta biste promenili u novinarstvu da možete?

- Već jesam, jer na ovoj poziciji i uz podršku rukovodstva kompanije dobio sam odrešene ruke za sve ideje i inicijative. Moj cilj je da što više mladih ljudi dobije priliku da pokaže i usavrši ono za šta su se školovali ili ono za šta su talentovani. Publika je umorna od istih ljudi na ekranu godinama unazad. I ja ne verujem da ću još dugo biti ispred kamera. Na televiziji Kurir stasava nova generacija mladih novinara, urednika i voditelja. Ja sam tu za njih kao sidro, a kad kucne čas, oni će podići jedra i zauzeti kormilo u medijskim vodama.

Na šta ste ponosni?

- Ponosan sam što sam na čelu tima mladih, energičnih i ambicioznih kolega koji novinarski posao ne uzimaju zdravo za gotovo i svakog dana sve više napreduju. Ako pogledate informativni program televizije Kurir, primetićete vedre, mlade, pametne, obrazovane ljude. Ponosan sam što mogu da kažem da nikome od njih nije bila potrebna veza za posao, svi su prošli veoma zahtevne audicije. Bilo je potrebno samo da neko prepozna njihov potencijal i da im pruži priliku. To je ono što smo mi uradili. Dali smo šansu mladima i ne samo da znam da me neće razočarati, već svakog dana to i dokazuju. Verujem u kinesku izreku: „Put od hiljadu milja počinje jednim korakom.“ Neka ovo bude taj prvi korak, dajmo šansu mladima!

Kako se nosite sa stresom?

- Rekao sam da ovo nije niti najteži, niti najstresniji posao na svetu, ali činjenica da ste odgovorni za tim od dvadesetak ljudi, kao i za svaku izgovorenu reč na ekranu i verodostojnost svake informacije koju plasirate ne stavlja vas u zavidni položaj. Ako neko misli da je jednostavno sesti ispred kamera i čitati vesti, a prethodno ih istražiti, napisati i sublimirati na način da svima budu razumljive, ja mu kažem da je u velikoj zabludi. Ja se ne bih usudio da radim brojne druge poslove koje smatram daleko stresnijim.

Koji je najbolji savet koji ste dobili u karijeri?

- Svaki savet je dobar ako je dobronameran. Za razliku od nekih drugih poslova, kada ste na ekranu, svi imaju potrebu nešto da vam kažu i prokomentarišu. Čak i ljudi koje uopšte ne poznajete priđu vam na ulici, pijaci, u prodavnici, i to su mišljenja koja su meni važna. Kolege vas uvek hvale, ali gledaoci su najbolji kritičari. Za posao muškog prezentera vesti ili voditelja, na primer, nije potrebno da budete lepi, već da imate prijatan izgled, prepoznatljiv glas i neizostavno dobru dikciju i sugestivnost.

Kažu da ste dobro organizovani, kako izgleda jedan vaš dan?

- Celog života se trudim i privatno i poslovno da držim sve konce u svojim rukama. Veliki sam individualac. Sve projekte volim da osmislim sam, mada sam otvoren za dobre predloge. Verujem da, kada me neko upozna, shvati da je sa mnom jednostavno sarađivati, jer veliki deo posla preuzimam na sebe dok ga ne razradim do tančina, tek tada sam spremam da delegiram obaveze drugima. Inače, nema tu organizacione šeme na dnevnom nivou, svaki dan je drugačiji osim što rano ustajem i kasno ležem. Zajednički imenitelj svakom danu je taj što volim da kada ustanem, imam svojih „sat vremena samoće“ i da analiziram prethodni dan i isplaniram radne i privatne obaveze, jer verujem da je ključ uspeha u dobroj organizaciji.

Da li se bavite sportom?

- Ne bavim se sportom zbog zdravstvenog problema, ne smem da se umaram. Ali moji sinovi su plivači i podržavam njihovu posvećenost i upornost jer dugi niz godina treniraju pet puta nedeljno i postižu sjajne rezultate.

Kurir.rs/ N.Todorović

Bonus video: