DO ARMAGEDONA NAM OSTALI DANI, NEDELJE ILI MESECI? Velika analiza svetskih stručnjaka: Koliko vremena treba Iranu da proizvede NUKLEARNO ORUŽJE

Izrael je naneo velike gubitke libanskoj šiitskoj grupi Hezbolah i pokrenuo "ograničenu" kopnenu invaziju na njihova uporišta na jugu Libana. Nedugo pre toga, Izrael je ubio vođu grupe Hasana Nasralaha, koji je decenijama vodio Hezbolah, u vazdušnom napadu na Hezbolahovo sedište u predgrađu Bejruta. 

Kako piše Ekonomist, kada su Izraelske odbrambene snage (IDF) ubile Nasralaha, one ne samo da su obezglavile ovu moćnu grupu koja je svojim napadima na sever Izraela izazvala raseljavanje 60.000 ljudi, ali i naneo težak udarac Osovini otpora, odnosno strukturi snaga koju je Iran decenijama koristio za suprotstavljanje zapadnim interesima na Bliskom istoku.

Pored trenutnog sukoba sa Hezbolahom, izraelsko jednogodišnje uništavanje Gaze uveliko je smanjilo sposobnost Irana da predstavlja velike izazove protivnicima ako bude ugrožen. Ti porazi bi, zauzvrat, mogli da podstaknu Iran da se vrati svom drugom glavnom obliku odvraćanja - programu razvoja nuklearnog oružja.

Sjedinjene Države i Izrael odavno poručuju Iranu da neće dozvoliti da razvije nuklearnu bombu, a Ekonomist je u svojoj analizi zaključio da bi dinamika odvraćanja između nuklearnog Irana i nuklearnog Izraela – koji, doduše, nikada nije priznalo da ima nuklearni arsenal, ali pretpostavlja da ima možda 90 nuklearnih bojevih glava - bila u najmanju ruku neizvesno, a samim tim i zabrinjavajuća

Pogrešna premisa i široko rasprostranjeni nesporazum

U tom kontekstu, kako je istaknuto, važno je da su SAD i Sovjetski Savez bili saveznici nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata pre nego što su započeli svoj "nuklearni" sukob, a da su Indija i Pakistan imali i imaju dobro uspostavljene pozadinske kanale komunikacije, dok Izrael i Iran nemaju takvu istoriju, a njihov rat u senci u poslednjih nekoliko godina se razbuktao. Ekonomist je stoga zaključio da bi iranska nuklearna bomba bila opasan i nepredvidiv element u već zapaljivom regionu. 

Njujork Tajms se u sredu osvrnuo na ovu temu iz drugačijeg ugla, ističući da je uprkos brojnim strahovima da je Iran prešao dug put u razvoju svog nuklearnog programa – za koji Teheran uporno tvrdi da je isključivo u civilne svrhe – i da je praktično ostao još mali "korak" ka izgradnji nuklearne bombe, nuklearni stručnjaci veruju da Teheranu predstoji najmanje godinu dana teškog rada da savlada zamršene osnove izgradnje nuklearnog oružja.

Prema analizi američkog medija, prvo pitanje u nedavnom potpredsedničkom obračunu na CBS-u bilo je da li će kandidati podržati ili se protiviti preventivnom udaru Izraela na Iran. Ovo pitanje je postalo hitno jer su se pojavile tvrdnje da je Teheran "drastično smanjio vreme potrebno za razvoj nuklearnog oružja" na "jednu ili dve nedelje".

Premisa iza tog pitanja jednog od moderatora panela, kako ističe NYT, naglašava široko rasprostranjeno nerazumevanje šta je potrebno da se napravi funkcionalna nuklearna bomba. Nuklearni stručnjaci, kako je istaknuto, procenjuju da Iranu neće biti dovoljne nedelje da stvori nuklearno oružje, već meseci, a možda i godina. Stoga je pitanje moderatora pokrenulo diskusiju u kojoj se polazi od pogrešne premise.

Izuzetno složen proces

- Mislim da ne postoji opasnost da Iran lansira nuklearno oružje ove godine - rekao je Hjuston G. Vud, profesor mašinstva i vazduhoplovstva na Univerzitetu Virdžinija. Kao specijalista za atomske centrifuge i druga nuklearna pitanja, Vud je procenio da će Iranu biti potrebno do godinu dana da razvije oružje nakon što akumulira dovoljno nuklearnog goriva.

- To bi verovatno trajalo mnogo meseci, a ne nedelja - smatra Zigfrid S. Heker, bivši direktor laboratorije za oružje u Los Alamosu u Novom Meksiku.

Stručnjaci navode da je u slučaju pitanja na debati vreme koje bi Iranu najverovatnije trebalo da proizvede bombu od visoko obogaćenog uranijuma pomešano sa celim procesom pretvaranja tog uranijuma u ​​oružje. Jer, objašnjavaju, kada se proizvede dovoljno metalnog uranijuma, mora se pažljivo preraditi u jezgro atomske bombe, koje se zatim pozicionira u sredinu ostalih delova nuklearne bojeve glave koja se konačno instalira na vrh rakete.

- Potrebna je napredna metalurgija i inženjering - rekao je Heker. Proces je mnogo teži nego što bi se moglo očekivati. Na primer, radnici u procesu suočeni su sa zdravstvenim rizicima jer bi radioaktivne čestice nastale tokom oblikovanja nuklearnih delova mogle, ako ne budu pažljivi, da se slegnu u njihova pluća i izazovu razvoj raka.

Široko rasprostranjeno nerazumevanje pravog stanja iranskih nuklearnih sposobnosti, navodi se, potiče od mnogih nedavnih javnih izveštaja koji su dali detaljne vremenske okvire za iransku proizvodnju goriva za nuklearnu bombu. Ali ti izveštaji nude malo detalja o drugim koracima koje Iran mora da preduzme da bi proizveo nuklearno oružje, uključujući nuklearno usavršavanje, inženjering, proizvodnju i testiranje.

Javni izveštaji se fokusiraju na ono što stručnjaci za oružje nazivaju nuklearnim prodorom, ili vreme koje bi bilo potrebno da potencijalna atomska energija stvori dovoljno atomskog goriva za bombu. Na primer, izveštaj Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS), nevladine organizacije koja nadgleda nuklearne tehnologije, izvestio je u avgustu da je Teheran razvio svoju stručnost u proizvodnji goriva do tačke u kojoj bi sada mogao brzo da dođe do proboja, "u roku od nekoliko dana", kako je navedeno.

"Ne želite da ostanete bez municije"

Ali ako bi Teheran postigao nuklearni prodor, suočio bi se sa nizom drugih ključnih koraka pre nego što bi proizveo funkcionalnu nuklearnu bojevu glavu. Jedan od njih bi bio razvoj elektronskog sistema paljenja koji bi pokrenuo eksploziju grupe konvencionalnih eksploziva koji sabijaju nuklearno jezgro, čime bi se pokrenula lančana reakcija koja na kraju izaziva eksploziju atomske energije. Pored toga, kako piše NYT, cela bojeva glava mora biti rigorozno testirana kako bi se osiguralo da može da izdrži ekstremnu toplotu i vibracije pri ponovnom ulasku u atmosferu.

Nuklearni stručnjaci kažu da dugotrajan proces takođe obično kulminira podzemnim testiranjem bombe kako bi se osiguralo da će bojeva glava detonirati kako se očekuje.

U martovskoj studiji koju je sprovela Istraživačka služba američkog Kongresa, citirani su savezni izveštaji koji govore da će Teheranu biti potrebno između jedne i dve nedelje da proizvede dovoljno obogaćenog uranijuma za bombu. Ali u toj studiji se takođe citira general Mark Mili, bivši predsednik Združenog štaba američkih snaga, koji kaže da će Iranu biti potrebno "nekoliko meseci da proizvede pravo nuklearno oružje". Takođe je navedeno da "američka obaveštajna zajednica procenjuje da Iran nije nastavio svoj rad na istraživanju oružja". Konačno, studija takođe navodi da izveštaji Međunarodne agencije za atomsku energiju UN (IAEA) sugerišu da Teheran "još nema održiv dizajn nuklearnog oružja ili adekvatan sistem za detonaciju eksploziva".

Hjuston G. Vud kaže da mnogi dodatni faktori ulaze u procenu stvarne pretnje koju bi iranski nuklearni program mogao da predstavlja za Izrael. Iran bi, sugerisao je, možda želeo da poseduje arsenal od pola tuceta ili više nuklearnih bombi pre nego što testira jednu pod zemljom ili je detonira u ratu.

- Ne želite da ispalite jedno oružje i ostanete bez municije - istakao je on, zaključivši da je najveći problem to što bi stvaranje jedne nuklearne bombe definitivno značilo promenu pravila igre.

(Kurir.rs/Jutarnji list/The Economist/New York Times/Preneo: Đ. M.)

 BONUS VIDEO