OLIMPIJADA U PARIZU TEST ZA SISTEM BEZBEDNOSTI I POLIGON ZA JAVNU DIPLOMATIJU: Autorski tekst Darka Obradovića za Kurir

Autor: Darko Obradović

Pored svega toga ogranci islamske države su napali šoping mol u Moskvi. Ni Francuska nije imuna od terorističkih napada.

U ovom trenutku teroristička pretnja u Francuskoj nije na crnom rekordu iz 2015. i 2016. godine, ali teroristi ne napadaju stalno već kad im je to „isplativo“.

Uporedo sa terorističkom pretnjom koju su mnogi eksperti i državnici ocenili kao najveći rizik za sam dan otvaranja ni sabotaže i hibridne pretnje nisu bile isključene.

Usled sabotaže na brzim prugama 800.000 ljudi je bilo blokirano, a Pariz je bio presečen sa severa, istoka i jugo-zapada. Još uvek traje licitiranje kome pripisati ovu opasnu sabotažu.

U opticaju su ekstremne levičarske organizacije, Rusija i Iran. Ko god je načinio ovu sabotažu kreirao je idelanu priliku za teroristički napad.

Zbog velike koncentracije ljudi moglo je doći do katastrofe. Srećom, Francuzi se sada nehvale, ali njihov sistem bezbednosti sigurno vodi nekoliko stotina bezbednosnih operacija i akcija.

Da vidimo šta kaže bezbednosna procena za Olimpijadu. Načelno opšte poznati i identifikovani bezbednosni rizici sa visokom verovatnoćom su protesti, blokade, teroristički napadi, sajber napadi, sabataže i plasiranje dezinformacija odnosno hibridnih pretnji.

Šta kaže razornost u pogledu navedenih rizika? Teroristički napadi, sajber napadi i sabotaže mogu imati smrtne ishode, poremećaje u redovnom funkcionisanju i stvoriti visoke materijalne troškove sa visokom političkom cenom. Šta se od svega dogodilo do sada? Sabotaža železnice na tri čvorišta prvog dana otvaranja i informaciona operacija u pogledu manipulacije osećanjima vernika.

Protesti i štrajkovi mogu napraviti veliku političku štetu Francuskoj naročito ako postanu nasilni.

Sa stanovišta bezbednosti urađen je odličan posao duž 6km obale Sene svi prisutni su bili sigurni od pretnji sa kopna, vode i vazduha. Prema javno dostupnim informacijama oko 70.000 pripadnika raznih službi je bilo angažovano. Lokalna policija, legija stranaca, vojska i žandarmerija ali i američke kolege iz Njujorka, Los Andjelesa i Virdžinije. Ukupno 1800 pripadnika službi bezbednosti drugih država.

Ne treba zanemariti da je ceo obaveštajno-bezbednosni aparat država članica NATO i EU ustupio deo svojih resursa i to najdragocenijih – obaveštajnih.

Bezbednost olimpijade u Parizu ima svoju geopolitičku pozadinu u trenutku kada globalni izazivači tvrde da Evropa nije dorasla da održi unutrašnji red i spoljašnje liderstvo. Mnoge van evropske prestonice bi se obradovale da je Francusku zadesio terorističi napad, blokirali štrajkovi ili nešto treće. Kao po automatizmu za sve bi bio okrivljen nepostojeći „neo-kolonijalizam“ Zapada, društvena nejednaknost i migrantska kriza.

Dakle, širok je krug onih koji imaju motiv za destabilizaciju Francuske tokom olimpijade.

Predsednik Makron je iz potreba tehnologije političkog delovanja ali i olimpijskih igara raspisao izbore. Na kraju je status kvo – bez novog premijera dočekao otvaranje samih igara.

Olimpijada je imala cilj da pokaže dominaciju evropske ideje i vrednosti. Zbog toga smo videli propagandu baražnu vatru po inkluzivnim nastupima raznih umetnika.

Za svojih sedamdesetak godina Evropska unija je najdalje odmakla kada je reč o individualnim slobodama, ljudskim pravima i ekonomskim standardima.

Jedna montaža sa asocijacijom na svetogrđe slike Leonarda Da Vinčija „Tajna večera“ proizvela je gnev mnogih vernika i katolika i pravoslavaca.

Bezbednosno pitanje glasi ko je kreirao i promovisao sliku koja poredi tajnu večeru i deo nastupa na otvaranju Olimpijade? Aktivna mera u praksi je dala rezultat i bacila svetlo na veličanstvenu koreografiju i organizaciju.

Jedan zanimljivi detalj koji se tiče bezbednosti odnosi se na činjenicu da je Pariz sa svojim ulicama bio deo ceremonije. Prvo otvaranje Olimpijade na otvorenom prostoru koji otežava primenu kontrole pristupa i primenu kontra-diverzionih mera. Područje oko reke je bilo „očišćeno“ i zaštićeno od neovlašćenog pristupa dok su gledaoci prolazili bezbednosnu kontrolu pre pristupa u štićenu zonu.

Svi koji bi pristupali toj zoni su unapred bezbednosno provereni jer čak i stanovnici tok dela grada su morali da izvade propusnice. U Parizu ništa nije dograđivano, građeno iznova i projektovano već je korišćeno ono što postoji stotinama godina. Pariz takav kakav jeste. Za razliku od olimpijskih igara iz Pekinga 2008. godine za čije potrebe je izgrađena infrastruktura koju danas niko ne koristi, dovedena publika sa podeljenim scenarijima a u Parizu je bilo 300.000 spontanih učesnika minimum u publici.

Čuveni muzeji, palate pa i razne prodavnice, zanatske radnje i stanovi postali su deo grandioznog otvaranja. Oko 4.000 bezbednosno interesantnih lica je sprečeno da pristupi prvom prstenu otvaranja što je zaista mali broj u odnosu na populaciju Francuske. Bezbednosne procene se razlikuju u odnosu na političku kulturu, ono što je rizik za jednu državu za drugu je legitimna sloboda govora.

Bezbednosne mere u Evropi predstavljaju presek neophodnih bezbednosnih akcija i slobode građana što predstavlja poseban izazov za sistem bezbednosti koji mora da pravi kompromis.

Kada se sabere sve ova Olimpijada će prenapregnuti francuski sistem bezbednosti. Najveća pretnja su svakako ogranci i spavači islamske države. Konflikt koji besni u Gazi je snažan motivišući faktor za mnoge terorističke organizacije. Terorizam kao metod nasilne političke komunikacije traži zvučne mete da bi njihova poruka bila glasnija.

Francuska se percipira kao jedna od država koja je presudno uticala na uništenje „Kalifata“ 1918.godine. Izraelski sportisti su posebno zaštićeni jer predstavljaju unosnu metu što potkrepljuju u istorijski podaci sa olimpijade 1972.godine u Minhenu.

Olimpijada je definitivno događaj od značaja za javnu diplomatiju. Upravo zbog toga ruski sportisti se ne takmiče pod svojom zastavom kako bi se iskazala osuda agresije na Ukrajinu.

Većina ruskih sportista olimpijskog tima su, silom prilika, pripadnici vojnih klubova sa istorijom podrške ratu koju vodi njihovadržava, dok su neki isticali slovo Z na ranijim takmičenjima.

Kurir.rs/Darko Obradović/Preneo: D. P.